Istočnik

Бр. 10

источник

Стр. 147

текета. У шгсолама предавало се основно богослопље заједно са системоч хришћанске нравственостн, а такође и разни огранци природнпх наука. Истина, око посљедње доста несавршено, но је главно то, да су у хсруг изучавања у школама хришћанским улазили сви огранци човјечје знаности, у колико су оне у то вријеме обра^ено биле; а имајући на уму то, да је све то дјело ни пуна два вијека, који су још при том помрачени били крвавим гонењима, морамо и требамо да признамо, да је хришћанско васпитање имало у ствари значајнога успјеха. И тако васпитање хришћанско, не само да је слабило, но се папротив у посљедње вријеме увеличало, не обзирући се ни најмање ни на какове сметње. Све, што је нужно било за потпуно развиће хришћанског васпитања, ту је било, наиме мир црквени, који је по промислу Божјем наскоро и наступио. Сасвим је природно, да ступање Константина Великог на престо, год. 306., и нова политика њиме заснована, бигае предзнак нове, сјајније б)<дућности хришћанства. Она лијепа осјећања, са којима се он односио према Хришћанству још до свога ступања на престо, испунила су Хришћане свијетлом надом, и они се у њој не разочараше Год. 313. изради он у Милану свој указ о равноправности вјерској, којим се Хришћани и природно и политички изједначише са својим незнабошким гониоцима. Без обзира, какви бијаху недостаци његови као човјека и владара, једно је без сваке сумње, да је он, силом своје власти разбио све оне преграде, којима се пријечило слободно развијање хришћанског васпитања, и ставио га на такову основу, са кога га не могоше истиснути ни старо предубјеђење незнабошко, ни злобни антагонизам људи власника, какав бијаше Јулијан апостата. „Ја хоћу — пише он Оптацијану — да мој вијек буде вијек озбилшог другатвеног образовања." У ту сврху, и отвара он за све, независно од вјероисповједних, опгате гаколе императорске, старајући се, да их учини гато је вигае могуће погоднијим. Чак је и Хришћанима дозвољено било учитн у њима, и неки се, а можда и многи од њих, користили тим преимућством, не гледајући на оне сметње, које су им се у поНекИМ мјеСТИМа СТављале. (Наетавиће се.) Религијозно-морални листићи. Намијењено православној српској младежи и евакол Хришћанину. ГГревео п попунио: Јован Петровић, свешгенпк-катихета п професор у Загребу. Наши идоли. У давна времена поштоваху неразумни људи бездушне идоле као богове, а код нас грешника замјењују данас те богове наше страсти.