Istočnik

Стр. 322

Бр. 21

И ЕЗВАНИЧНО.

Пошљедна борба у храму. Из дјела П. Дидона: Исус Хрпстое. У ма каквом људском друштву,које почива на утврђеним законима, па било то у вјереким или државним односима, навлачи на се непријатељство сталежа који влада, сваки онај, који јавно мнијење узбуњује, или унозорује на погрјешке власника, који владају, или тежи за преображнјем или се осјећа позваним да уводи новотарије, да би усавршивао дотично друштво. Према таковим личностима од утјецаја, који немају једнаких идеја с њима, власници су уплашени и озлоје^ени; они се осјећају угрожени, па за то их подјармљују и прогоне. То је закон који управља свим народима, а и у историји јудејског народа, тај је закон крвавим цртама уписан. Они који у овом народу данаше узрока, и бунише јавно мнијење, бијаху пророци, које је Јехова слао и који његову живу ријеч објавише, објаснише и раширише. Илија, Амос, Михеј, Исаија, Данил, Јован Крститељ — ни једаи између ових хероја није се могао сачувати, а да не постане жртвом или свештеничког или владалачког насиља, или народне распаљености. Личности, које Бог изабра да човјечанство поправе и усаврше, биле су увијек жртве свог позива, они су падали под ударцима самих оних, за чије спасење они радише. Окрене ли се распаљена маса народа против њих, она их је убијала у свом природном животињском бјеснилу. Сила је пак обично удружена са пакошћу и законитошћу кад се бори против противника. Наоружана са највишим и неодвисним правом, да суди и осуђује, она се користи временом да докаже, да ова означена жртва заслужује смртну казну, и да она тиме, ако против свога противника што предузима, само ред одржава и законе неповрједиво чува. Никад не ће повод који излази од каквог човјека бити сличан оном поводу, који излази од Исуса. Од свију људи, који узбунише свијет, Он је најсилнији. Утјецај, којим Он угјече досеже до савјести Он даје такову снагу, која зло до корјена шчепа и обеснажи га. Оснивајући царство Божје, Он у истини подиже нов свијет. Због тога је Он морао као нико други дотле, навући на Се мржњу и гонења силе, која је владала. Који су пошљедни појави ове мржње — и у чему су се састојале сплетке и лукавства? Свети списи саопштавају нам то са многим појединостима, који доказују, какав су утисак на свједоцима оставили ови пошљедни жестоки сукоби.