Istočnik

Бр. 11

Стр. 169

Вишњега, па да тако приправљени, не клону од туге и жалости гледајући муке Учитеља свога, којима ће Га наскоро мучити бесомучни јудејски књижнини и фарисеји и окрути римски војници. Да видјевши ово чудо невиђено појме еилу Божју и утврде се у науци о Васкрсењу Господа Исуса. Истина! они су и прије много видјели, много чули од Божанског Учитеља свога. Они су толико пута слушали из уста Његових сушту истину, иравду и саму доброту, што никад ни од кога прије не чуше. Они су видјели, како Син Божји даје вид слијепима, слух глухима и говор нијемима. Видјели су, како болеснике исцјељује, на и саме мртваце из гробова диже. Све то св. апостоли видјеше и чуше, али ће данас видјети нешто узвишено, чути нешто величанствено; данас ће осјетити необичну радост у читавом бићу своме, која ће се брзо претворити у ужасан страх, а страх опет у неисказану радост . . . . И већ бијаху на врх Тавора. Па шта их то привлачи, да су горе ближе небу? шта их мучи да се пењу? 0, бл. сл. лако су избрани апостоли заборавили на све муке и потешкоће, кад су се удостојили. да виде на Тавору тијело Учитеља свога, не као досад, него преображено: лице свијетло као јарко сунце, а одијело бијело као снијег и — најзнаменитија два мужа, два преставника ст. завјета, два пророка Мојсија и Илију, који дођоше данас, да и они буду свједоци чудноватог догађаја овога. Гледајући све то избрани апостоли, осјетише се необично срећнима, заборавише на све земаљско и пожелише да увијек остану на Тавору са учитељем својим. — „Господе!" рече Петар у усхићењу, „добро нам је овдје; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице, Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији". Али ова необична радост, ово неисказано задовољство на једанпут претвара се у страх од гласа Вишњега Бога, који се чу из облака: Сж ктк њшт> /иои козлик.мжим и ш И1МЖ1 клдгоколи^г: тогш помУшлит! (Мат. 17. 5.). Оила овога гласа порази их и „врло се уплашише и падоше ничице". Но Небесни Учитељ њихов не оставља их у том стању, прилази им ближе, дохваћа се њих, храбри их: Устаните, не бојте се!" — И подигоше се, и поново се обрадоваше и страха нестаде, јер видјеше опет само Утитеља свога. О, благо вама ученици Христови! Благо теби Петре „ка.шкв к^рм" и Јоване најмшгији учениче Христов! Срећни сте ви, избрани апостоли, кад сте се удостојили, да видите „лице Његово свијетло као сунце, а одијело бијело као снијег" ! Благо Вама, кад сте се духом и срцем ослободили од свега земаљског као што сте се и тијелом узнијели на високу Гору Тавор! Ваше су жеље мале, ви хоћете само три сјенице, једну Учитељу, другу Мојсију, а трећу Илији. Ни на ум вам не падају богати дворови и раекошне палаче; само три сјенице, па да све земаљско презрете, и на Тавору да останете! . . . Срећни сте ви избрани ученици Христови, кад падате од страха пред 'ријечима: „то; ш помНшаитј и кад Вас храбри Учитељ ват : устаните, не бојте се! . . . Ви сте чули тај глас Вишњега Вога, осјетили додир Христов, и он вас је преобразио. И ви пуни уојеђења у силу Божију силазите с Тавора, и пуни одушевљења разилазите се по читавом свијету, да свједочите о чудноватоме догађају Таворском, и да свима народима понављате ријечи Вишњега да је воља Његова, да Сина Његовога љубимо и слушамо. Тај глас заједно са осталим истинама Божијим допро је и до словенских народа преко ваших другова, а наших светитеља Кирила и Методија, и утврдио се међу српским народом рев 1 вошћу и настојањем нашег првог архијепископа и просвјетитеља св. Саве. Тим