Istočnik

У првом реду позивамо наше књижевнике у братско коло. Свн ее морамо стећн око Матнце, ако желпмо да она буде жижа нашега књижевног и умног живота. Матица ће, као и досад, сваком раду дати праведну цену. И најмањи рад, који је њој потребан, Матица ће наградити. Оригиналне расправе, чланци и критике за Летопис награђиваће се према оригиналности н тежини хонораром до 80 круна ио ттамиану табаку. Радове из лепе књижевности исто тако, или по табаку или одсеком, особито ако су мањи. Књижевни реферати, белешке и мање информације добиваће 10 потура од штампана реда'. Радови за Коњевићеве књиге награђиваће се хонораром од 40 круна по штампану табаку. Али да ее тако узможе књижеван рад по заслузи награђивати, потребна је Матици морална потпора свих њених чланова и евих просвећених Срба и материјална помоћ целога народа. Рлавна Скупштина је одлучил-а, да Матичине књиге расгурује преко повереника , надајући се, да ће се сваки члан Матичин и сваки просвећен Србин драговољно примити повереништва онде где затреба. Г1ријател>има Матичиним нарочито наглашујемо, да све ово нагие иредузеЛе зависи иоглавито од добре организације иовереника. РЕовереницима ће бити дужност да прибирају чланове и претплатнике, да купе од њих новац, да новац шаљу благајници Матице Сриске у Нови Сад и да члановима и претплатницима раздају књиге. На своје трошкове, нарочито на поштарину, добива сваки повереник 10% од скупљена новца, а ако прибере десет претплатника, и један примерак сваке књиге. Објављујући овим своје и Књижевног Оделења одлуке и смерове о издањима Матичиниг, Главна Скупштина уједно моли чланове Мати чине и све ирггјатеље сржке књиге да договорно у сваком месту установе једно, или по потреби више повереничких места, да се споргзумеју у згодној и поузданој личности, која би примила на се дужности повереничке. Повереници нека се изволе до почетка новембра о. г. обратити секретару Матичину са изјавом да ее примају дужности и права повереничких за то и то место, па ће добити упутство, шта ће даље чинити. Матица Српска ће се према овим одлукама одмах латити посла и, колико до ње стојн, све ће учинити путем својих органа, да тај посао одговори и смеру оснивача и добротвора Матичиних и жељама и потребама чланова њених и данашњега ерпскога друштва. Али је ово и прилика за чланове Матичине да потврде своју досадашњу љубав према Матици; прилика је и за оне, који су се досад туђили од Матице или јој забављали, да покажу, да су све то чинили у доброј нам°ри. За све је прилика да помогну једно опће дело. Нема сумње, свако може на свој начин помоћи, ако има добре воље. На посао дакле! И у то име Бог нам помогао! Из Главне Скупштине Матице Српске у Новом Саду, 31. августа (13. септембра) 1900. Председни^с Матице Српске: А. ХАЏИЋ,, с. р.

Др. МИЈ1АН САВИЂ, секретар.