Istočnik

Бр. 24

ИСТОЧНИК

Стр. 373

јешно, да је велики гријех и кад се рекне ријеч уврједљива па и сама жеља да се други врије^а. Говорећи сад о томе, ја немам у виду никога од вас; ја то говорим само зато, да будемо опрезни и ви и ја и сви. .У јеванђељу Матејеву читамо: Глас у Гами чу се, илач, и ридање и јаукање мпого: Гахила плаче за својом дјецом, и не да се утјеши, јер их нема (Мат. 2, 18). Ни знате, кад је то било: кад су на заповијед цара Ирода побили сву мушку дјецу по Витлејему и по свој околини шеговој од двије године и ниже. Погубе их тада четрнаест хиљадаАх, слушатељи! читајући опис тога ужасног дога^аја, који је давно прије нас био, ми, невини у шему, као да видимо и чујемо, како убијају ту биједну дјецу, како плачу њихове несрећне мајке: и тешко нам је, и чисто би и сами заплакали. Но нечовјечни Ирод ... чита сад у паклу тај дога^ај и вјечно ће га тамо читати, и вјечно ће му се приказивати та страдања младенаца и вјечно ће слушатп ридање матера, и вјечно ће га оне мучити, и вјечно ће од њих страдати! Тако се може догодити и с тобом, слушатељу мој: тп сад не осјећаш, љубазни брате, како зло чиниш, да вријеђаш и закидаш до суза не осјећаш, како је тешко плакати и тужити за твоје увреде и закидања: можда ти и не знаш, нити хоћеш да знаш, да на тебе плачу и туже, други. Послије ћеш све сазнати, осјетићеш на себи сво зло злих дјела својих. С васкрсењем твојим у живот будући оживиће пред тобом сва зла твоја дјела: тада ће се изнијети на видјело што је сакривено у тами, и објавиће се савјети срдачни (1. Кор. 4, 5); тада ћеш чути ридања увријеђенијех, видићеш сузе онијех, које си закинуо; и тебе ће жећи те сузе огњем неугасивим и гришће те та ридања као вјечни црв. Да, зло вјечно биће тешко за оне, у чијој ће памети оно вјечно остати; црв њихов не умире, и огањ се не гаси (Мар. 9, 48). Не чини себи вјечно зло, т. ј. не вријеђај, не закидај друге, не натеруј узалуд никоме суза горких, па ма морао сам плакати и тужити, нужду и биједу трпити. Ако се ти одлучиш да рађе трпиш нужду и оскудицу, него да ради свог задовољства вријеђаш друге, твоја је тада оскудица већа пред Богом од сваке богате жртве, јер ће те та оскудица спасти од гријеха. Ако се ти одлучиш да рађе плачеш него други да плаче, биће твоје сузе Богу милије од сваког твог славословља, јер ће оне бити израз твоје љубави, који полаже душу за пријатеље своје. Ето видиш, да је и плакати добро, али само онда, кад нећеш, да другима натерујеш сузе на очи: и у биједи има весеља, кад трпиш оскудицу, биједу, а од других не отимаш, туђе не узимаш. У биједи је, али никога не вријеђа; на очима су често сузе, али на души неима гријеха проти ближњему. У осталом, ти и нећеш трпити оскудицу, само се