Istočnik

Бр. 24

ИСТОЧНИК

Стр. 375

Прва проповијед својим парохијанима. — Григорије А. Николић, парох иришки. Овце глас пастирев слушају и иду аа њим (Јов. X. 3—4.). Браћо и љубазни моји парохијани! Господ ме ]е благословио да будем вашим насшром. Долазећи к вама на парохију, кажем вам, по свјести; ја сам једно желио, о једном сам Бога молио, да будем пастирем пстинитим, „добрим", а не најамником. 0, кад би Господ испунио жељу срца мога ! Али тешко ј е, браћо, кажем вам, бити добрим пастирем. Добри пастир, по ријечи Господњој, /јужан је душу своју да полаже за своје овце: он је дужан да их љуби и да се брине о њима, као добри отац што се брине о дјеци својој; дужан је да их води по тучним ливадама — да их рани ријечју Божјом: да их учи и наставља на све добро и свето, да их учи у добро вријеме и у невријеме (2. Тим. IV - , 2), да лијечи њихове душевне болести, — да исправља њихове наравствене недостатке, да исправља не само ријечима, него и дјелом, својим сопственим примјером. Каква велика обвезаност! Велика, тешка и подједно и одговорна. Кад дубље проникнеш у ту обвезаност, кад се пажљивије удубиш у њу, страшно, страшно се чини, браћо; страшно прије свега и више свега за пастира. Ево, пастир ће дужан бити дати рачун Богу за сваку душу, која му је повјерена; он ће дужан бити да предстане са својим овцама на страшни суд Божји; ево ја и дјеца моја (Исаија 8. 18.)! рећи ће на суду паетир. А ако дјеца буду заражена гријесима!? Гријехе њихове тражиће ГоспоД од оца, лијенога пастира. 0, па испуњавајмо, браћо, своју дужност и своје обвезаности! Колико силе моје допуштају, ја ћу вас учити, а ви, молим вас, будите пажљиви према мојим поукама и испуњавајте оно, што вам будем говорио. Опомените се ријечи Спаситеља нашега: Овце глас иастирев слушају и иду за њим. Но ја се не усућујем да вам кажем, браћо : идите за мном ; и пастир је таки исти грјешник, као и сви, а може бити и грјешнији од свакога између вас, али са смјелошћу кажем: идите за гласом вашега пастира. Све, што говори пастпр, не говори своју, но Божју ријеч; он проповиједа Божји закон, он наставља на пут истинити. Дјела пастирева, — ако он у животу чим и погријеши, — не треба да вас саблажњавају; какав био да био пастир, ви треба да га слушате. Све тто вам рекну да држите пастири, заповиједа вам, браћо, Спаситељ, држите, али што они чине, ако рђаво чине, не чините (Мат. ХХШ., 4.) Не чините, и не осуђујте их, примјећујем и велим и ја при том згодно. Није ваше дјело осуђивати кога му драго, а, тим више своје пастире. Судиће на све Бог. Ваше је дјело слушати своје пастире. Бееловесне овце, које се одбијају од свога пастира и не слушају његова гласа, гину и пропадају: „вук их зграби и распуди". Гину и пропадају и они људи, који не слушају гласа свога пастира, — вук — ђаво сатире их и убија: он усељава у почетку сумњу и гордост у таковим људима, да се они могу обходити без вођења пастирева; а гордост је смртни гријех. Људи, који се одбију од пастира, као заблуђеле овце, залазе у непроходне јаруге; предају се све могућим пороцима. Нико их не обучава, нико не пробуђује њихову душу, нико их не управља на пут истинити. Ко им открива њихове пороке? Зар сами себи? Но то је немогуће. Сами себи, нек смо црњи од пакла, свагда ћемо чинити се чистима. (Јамо са стране види се добро и зло. А пастири, без престанка мотрећи своје овце, боље од свакога могу знати њихове врлине и