Istočnik

Бр. 1?

ИСЈТ0ЧН1Ш

стр. 4о1

да проповиједају јеванђеоску науку, поуздано нијесу са собом носили никаква ■— по форми особитог — црквеног одијела 1 ) и свршавали су 00 потреби св. Евхаристију у оном истом одијелу, што су носили обично у животу, а исто је и код свјетовњака било у домаћој унотреби 2 ) Томе мишљењу, о формалном сродетву богослужбених одежди у апостолско вријеме са одијелом свјетовним, мирским уопште, ни у колико не противуријечи, — нити пак говори о позајмљивању црквених одежди из старо-завјетног храмовног богослужења, — ни само предање, што се до давас очувало и по коме су тобож апостоли Јаков, Јован и Марко 3 ) носили подвезу на глави пеихХоч, 1атша, што је била једна између одежди старо-завјетног свештенства. Кад су Хришћани могли слободно изабирати по својој вољи одијело, како за обичну ношњу, тако и за богослужбене сврхе, још у оно вријеме, кад нијесу ни имали какве наредбе, да носе неко посебно одијело, — онда није никакво чудо, тпто се у изванредним прилИтсама дешавало, да су по неки правили незнатне и мале измјене у свом одијелу, али не у суштини, и које се слабо разликовало од обичног одијела, што су га у то вријеме носили Грци и Римљани. На ове се изузетке односи и наш случај. Подвеза на глави, о којој говори предање и која се овдје не сматра као искључиво литургичка одежда, него као одјећа у опште, коју су такођер употретребљавали апостоли Јаков, Јован и Марко у обичном животу, ни у колико не искључују свјетовног карактера осталим одеждама, које су споменуте код апоетола. Осим тога. она није била богослужбена одежда само јудејског свештенства, него су је носили као обични накит на глави и Парћани, Јермени и Перзијанци. 4 ) Али да се одежде, које су употребљавали клирици при богослужењу у првим вијековима, нијесу разликовале по својој форми и кроју од одијела што је тада код Грка и Римљана било у општој употреби, него су на против из овога "пошљедњег и биле позајмљене, то неоспорно доказују и многобројни споменици, а од чести и писмена свједочанства. Испитујући најстарије споменике хришћанске вјештине, који се односе на наше питање, није се могло из њих добити никаква разјашњења. То нам свједочи и сам Бок, који је више пута похађао римске катакомбе и најстарије катедрале Рима, Равене и др мјеста по Италији, 6 ) па и најнезнатније, не би ли могао наћи икаква спомена о томе, којим су се одеждама с-лужили апостоли и њихови_ 1 ) Сравни овдје Мат. X. 10; Марко VI. 9. 2 ) Сравни такође Мат. VI. 29. и Л/ука ХП. 22. 23. 27. 8 ) Ерхрћап. Наегев. 29. 4. 78; 14. (Христ. ЧтенТе 1848. г. д. I. стр. 383]; Евсев. ист. цркве, књ. 5. гл. 24; Јероним — О цркв. писцима гл. 45. (Дј. бл. Јер. у руек. ириј. д. 5. стр. 315). 4 ) Види дј. бл. Јеронима у руск. прев. д. 2. стр. 181. пр. 1. б ) Воск. СЈ4. ор. В. I. 8. 419.—420.