Istočnik

Стр. 446 ИСТОЧНИК Бр. 19

за разлику од ипођакона, носе орар поврх тунике, а не испод ње. Толедски сабор IV. (633. г.) правилом '28. прописује ђаконима, пресвитерима и енискогшма, који су неправедно свргнути, да при повратку обуку на се између осталога орзр, — а правилом 40. забрањује презвитерима, а јога строжије ђаконима, да носе два орара 1 ). Из свих ових свједочанстава, може се закључити, да је орар био одежда специјално богослужбена, која се није употребљавала у обичном, домаћем животу. Ипак ћемо погријешити, ако се будемо тога закључка придржавали, јер се орар употребљавао и у обичном животу и био је по својој форми са свим сличан са богослужбеним орарем. — Једном ријечи, у обичном се животу тим именом звала дугачка платнена пантљика, која се носила обично на рамену или око врата и употребљавала се за отирање уста. 0 употреби орара у обичном животу има доста свједочанстава. У мучеиичким актима Кипријана спомиње се, да су хришћани простирали пред осуђеника 1ш1еашша е4 огаг1а, да се не би крв његова по земљи прољевала 2 ). Амвросије, спомињући о Лазару, говори да је лице његово било повезано орарем 3 ). Јероним у свом писму о начину живЈта клирика и монаха, које је упутио Непоцијану, изме^у осталога примјећује „да је смијешно и са свим непристојно говорити да пемаш за отирање зноја апЈапиш огагшт<р1е 4 Л Августин причајући о неком младићу, коме је било око испало тако, да је висило као о неком кончиНу, сиомиње, да се исти младић исцијелио силом молитве, ушљед чега му се ок<> опет повратило у очну дупљу и било је нодвезано орарем 5 ). Слично томе прича Евагрије у својој црквеној историји 6 ). Пруденције Климент, причајући о смрти муненика Еметрија и Хелидонија, спомиње између осталога слиједеће чудо, које се тада десило: Пред саму своју смрт једап од мученика баци пут неба свој прстен, а други орар и на велико чудо присутног народа, вјетар однесе обје ствари у висину. 0 другом мученику Климент говори: ћ*с аш Јак рјотш& оп8, и1 ГегигЦ огапиш 7 ) Из аката мученика Маркијона и Никанора види се да су мученицима обично прије извршења казне завезивали очи орарем 8 ). У свјема тим

*) РЈаси!!. и1. (ј!пс 1 гп а11диап1;Ј8 1ш1и8 ргоу1пс1ае Есс1ех18 (11асоп1 аБзсои«!« тГга 1пп1сат иШп1иг огаг118 1*а и!, п11и1 (Н.чрегге а зи(1ђ!асоБ18 У1(3еап(.иг, г1е сае!его »ирегро81(о 8сари1ае, 8Јси1 (1есе(, (П.апћиогаг10. — ВгпГеггт 1)1е ОепктичНо-кеиеп (1ег КагћоН^сћеп К^гсНе В. IV. Тћ. I. 8 194. ; Не1е1е С11:. ор. В 11. 8. 188?» Кпед. СЦ. ор у Кгаи8'а у К, Епс. В. П. 8. 198.

2 ) В1п1ег1т. С14. В. IV., Тћ. I. 8 194.; Нећз1е СК. ор. В. И., 188—9 ; Кпе^. С1(. ор. у К. Епс. В. П. 8 198.

1лп(еатта е1. огапа ап1:в еит ропећаи!, пе вапскин сгиог (1ез1иеи8 ађаог1>вгб№г а (огга. Ви-Сап^. 01о88аг1ит а(1 8сг1р(огв8 течИае е( тбтае Са1.'т1Г,а(18 (. II , рагз. II., со1. 741.

*) 11)1(1 ; Р1еГе1е. СК. ор. В. II. 8. 187.

5 ) Дј. бл. Јер. у руск. прев д. II. стр. 66.

6 ј Не{*е1е. С1(. ор. В. П. 8. 187.

7 ) Не1е1е. С1(. ор. В. II. 8. 187.

8) 1Ш. 8. 187.-188.

9 ) Ро8( ћаес регсиззог огагш осиНв таг(угит С1гситг1а(18, 1пјес(о &1а<Но бпет е!8 с1в'П(. НеГе1е ОК. ор. В. II. з 188. >