Istočnik

Бр. 20

ИСТОЧНИК

Отр 47б

Р а з н о. Рукопис св. апостола Пехра. Петроградски лист „Св-ћтЋ" доноси интересно саопћење. Наиме : Год 1879. јула 13. умро је у Јерусалиму неки просјак по имену Коре. Већ на 50 година прије изгубио је моћ говора, живио је као пустињак усамљено, а свијет га је за свеца држао. Како је умро без сродника и пријатеља, то је власт узела на чување цијели иметак његов. Када су прегледали пећину на брду Гециманском, гдје је поменути просјак живио, нашли су је сву кожама тигровим застрту. И сама постеља бјеше од таквих кожа. Испод тих кожа нашле су се степенице, које су водиле у дубину пећине, гдје је стајао сандук окован гвожђс-м. У сандуку је било 200.000 франака француских, турских, грчких старијех и новијех новаца. Држи се да је све то скупљено милодаром. Испод тиех новаца лежао је рукопис, замотан у комад зелене материје, која се одмах распала чим се у њу дирнуло. У рукопису налази се предговор написан црвеним словима на старом јудејском језику: „Петар, рибар Исуса, Сина Марије, извршитељ ЈБегова завјета, говори народима овог свијета по наредби и у име Господа". Рукопис је врло јасно потписан: „ Ја Петар, рибар, у Име Исуса у педесетој години свога живота, завршио сам да пишем ријечи љубави, треће пасхе послије смрти свога учитеља и Господа Исуса Христа Сина Марије у кући Вељера, близу храма Господња". Папирус, на коме је тај рукопис, доста је растегљив, не гледајући на његову старину. Након дугог испптивања научењаци јерусалимски ннјесу могли да сазнају неке изразе, али е.у дошли до тог закључка, да таковим чистнм старим јеврејским ј езиком, са таком лахкоћом и знањем извјесних обрта у говору није могао писати нико од људи каснијег времена. Уз то се папирус и не прави више, што такође указује на старину рукописа. Да би се коначно ово питање ријешило и разјаснило брзојављено је у Лондон енглеском библијском друштву, које је на тај брзојав одмах једну комисију изаслало. Ова је комисија послије стручног испитивања иепоставила, да је рукопис истинит и да потиче од апостола Петра. Исто друштво добило је право да рукопис фотографише и да гд преведе. I -4Јавне благодарности. Српско-православна црквена општина у Жепчу примила је у августу мјесецу ове године од ЕВеговог царског и краљевсвог Апостолског Величанства Фрапца Јосифа I премилостиву припомоћ од 600 круна словом шест стотина круна, за градњу српско-православне цркве, на коме премилостивом дару изричемо у највећем страхопоштовању нашу најпрепонизнију захвалност. Из сједнице српеко-православног црквеног одбора, држане у Жепчу дне 19. августа 1901. год. Предсједник: Никола Николајевић парох. Српско-православна црквена општнна из Зенице, благоизвољелаје овој цркви у прошлој години поклонити један стари христов гроб, у вриједноети од 20 круна. Потписана општина сматра себи за угодну дужност славној српско-православној црквеној општини, која је овом приликом засвједочила своју наклоност и симп&тију према овој шшој сиромишној св. матери цркви изразити овим најтоплију