Istočnik

Бр. 24

ИСТОЧИИК

Стр. 571

их )е и отуђило од Господа и Матере ГБегове; појмљиво је и то, што их јеванђеоска историја до смрти Господове и не спомиње; појмљив је и њихов брзи преокрет у мужеве апостолске ревности и нагло узвишење у цркви једнога од њих — Јакова; појмљива је и разлика њихова од 12 апостола н одпошај њихов према пошљедњим. Према томе ово мишљење, које налази сигурне доказе у Иредању православне Цркве, мора се узети као најбоље поткрјепљено, и ако, као што се види, не може да избјегне све потешкоће у питању, ко су била браћа Господња? Ове потешкоће имају више формално егзегетски него реално историјиски смисао и карактар. * Подробније о овом питању види: 1§п. Вгште, ГиегИ пе ЈасоБиз Гга4ег Ботш! арозк>!из, 1839; ЗскајјГ, Баз УегћаИпјбз (1ез ЈакоБ. Вги(1. с1. Неггп га Јас. А1рћ., 1842. ттф. М. 11. Вогословскаго „Правосл. Собе<:4;дн. и 1886 ч. П1., Согпе1, а Г.ар., Сотепиг. 1п Ас(;а Ароз1:оНса, сапоп1саз ер184о1аз, е1 Ароса1урз18, 1617, Мјјгпе, 8ег. 8. Сигз. Сотр1. 25. 1842 СгеАпег, Ет1еИ; ]П с1ав N. Т., Тћ. 1. 1836. \УгеНп$ег, О. ВпеГ (1ев ЈакоБив. 1854; Вгзрт^, Егк1агип^ с1ез 81ећеп ка1ћоИзсћеп Впе1е, 13. 8. 1871. Ј^ап^е, ВЈћеКтегк Јез N. Т, Тћ 13: Б. ВгЈеГс1ез Јакоћиз, 1866. Зс/ге^. Јасоћиз вег ВгисЈег (1. Неггп ипс! зе1П Вг1е-1, 1883. Фарар, ПервБ1е дни христ1анства у преводу проф. А. П. Лопухина, 1888 кн 4. Еп. Алексмл (томскаго) „Нћкоторвш чертБ1 изћ нсизни св. Јакова, брата Бож1Л, 1876., Введен1е вђ саборн. Посланје св, Јакова, 1877. II, Толков. соб. посл. Јакова, 1878. I. II.; Д. П. Богол^пова, Соборн. погл: ап. Јакова, 1872. I.. Н. А. Воскресенскаго : Учеше св. ап. Јакова о 6 ђ отношеши между в4рого и добр. д'1'>лами, 1833, I., Еи. Махаила „Толковбш А постолђ. кн . 2: Саборнвш посланил, 1890. Свлш; Ј. Кибалвчица, Св. Јаковх, братЂ Господенв, 1882. Н. Теодоровича: Толков. на соборн. посл. св. ап. Јакова. 1897. Види даље тумачења: 0. Мочулвскаго, митр. Гаврјила и архим. Никанора. Но најбоље дјело о томе пптању јесте: ^Соборное послаше Св. ап. Јакова" од јеромонаха Георгија (Јарошевског). Кијев, 1900.

Кратак преглед дрквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Распоред, о Богојавл.енској свечаноети, 6 /19. јануара 1902. У старој, сарајевској цркви храму св. Архангела Михаила и Гаврила, почиње јутрења с литургијом у б 1 /^ сати изјутра, а по свршетку исте креће се литија у саоорну цркву, да заједнички учествује у свечаности велике Богојављенске литије и водоосвећења. У новој саборној цркви, храму Рождества пресв. Богородице, отпочеће Богоелужење у б 1 /^ сата са свечаном архијерејском службом, која се свршава око 9 ] / а сата пр. подне, а по том се литија по уобичајеном реду крећу на „Бентбашу", гдје ће се на извору „Пјенкавцу", свечано велико водоосвећење одрж ати