Istočnik

Бр. 4.

ИОТОЧНИК

Стр. 75

|Г ■" Ш ' Ш . Г'I. Адам и Ева. Адам — јг^ига СкгЈзп; Ева —јг^ига Есс1е$Гае е1 Маггае. Стварање њихово, пад, пошљедице пада, ирогонсгаво кз раја и обеЛање Искуиитеља ирика.чано на еаОменицима. Већ хришћанска литература 1 ) види у Адаму прототип Исуса Христа, а у Еви прототип Цркве и Пресвете Дјеве Млрије. Адам је тјелесни родоначеоник човјечанства, Христос је духовни родоиачеоник вјерних. Кроз Адама је догиао па свијет гријех, и кроз гријех смрш; кроз Христа се излила благодиш Божја и изобилап дар. Као шшо јв за гријех Адамов догило осуђење на све људе, тако је и иравдом Христа дошло на све људе оиравдање живота; као што пеиослушањем Адама иосташе многи грјешни, тако Ие и послушањем Христа бити многи ираведни; 2 ) и као шшо у Адаму сви умиру, тако Ле у Христу сви оживјети.' А ) Адам је, дакле, узрочник гријеха и смрги, Христос је узрочник препоро^оња и живота. Адам је згријешио и због гријеха морао оставити рај; Христос је примио па себе гријехе цијелога човјечанства и због њнх оставио небо па сшлао па зем.љу. Адам је згријешио и тијем раскинуо тијесну свезу са Створитељем својим, пошто је јео забрањен плод са дрвета познања добра и зла; Христос је успоставио ту првобитну свезу, пошто је загладио гријех Адамов спасоносном смрћу Својом на дрвету — крсту. Први је човјек Адам иостао у тјелесном животу, а иошљедњи Адам (Христос) у духу ко]и оживљује; ирви је човјек од земље, земљан, други је човјек Госиод с небаЛ) Као што је Адам слшса Христа, тако је и Ева слика Богородице. Ева је тјелесна прародитељка човјечанства, Марија је духовна прародитељка вјерних. Обе су, у стању благодатноме, живјеле без гријеха, али Ева је благодат своју изгубила, а Марнја ју је сачувала и умножила. Ева се дала лакомислено завести од змије, а није ни мислила, да ли из ње говори добар илп зао дух; Марија пак мишљаше и предомишљаше се, да ли поздрав анђеоски долази од Б >га, или не. Ева се разговара са злим ан^елом да упропасти свијет; Марија се разговара са добрнм да га спасе. Ева је згријешила због невјер:>в:1њч свог, Марија је вјеровала чудесној благовијести ан^еоској. Ева је згријешила због

*) Св. Мелитон (у II. в.) пиа1е: „А(1ат, ћото, 8Јуе ^егп^епа, СћпзИ Д^игат ^егепз, с1е сишз 1а4еге Есс1ез*1ае васгатевка рго'а(а 8ип(. Еуа, уЦа, вхуе са1ат11;а5!, ЕссЈезГат з^иШсапб, ^иае та1:вт ез1 отпшт У1Уепиит" (8 МеНс. С1ау1з врхсИе^ 8о1епп. III. 301). Од иознијих отаца, бл. Августин пише: „(^та А(1ат 1огта ега* 1и(иг1, е!; А(1ат ( ХогппуП :, диапд.0 с!е 1а1еге ешз Еуа Гас(а ез^. АЗат 1п б^ига Сћг18(1, Еуа 1п б^ига Есс1ез1ае, ипс1е е81 арре11а1а та(ег У1уеп(тт. (^,иаи<1о Гађг1са1;а ез( Еуа? Вит с1огти*е1; АсЈат. <^)иапс1о с1е 1а(еге Сћп81;1 8асгатеп1а ргоВиегип!;? Сит <1огхшгв(; 1п сгисе." 4 (Аи§из1. 1П Рз. 40.) Обоје наводи Г. X. Кгаиз, Ееа1-Епсус1орас11е (ЕгеЉиг^ 111 Вге1б§'аи 1882 ) В. I. 8. 16.

2 ) Рим. 5, 12. 15. 18. 19; упор. Јевр. 2. 9. 10; Ис. 53, 6. 12.

3 ) I. Кор. 15, 22.

4 ) I. Кор. 15, 45. 47.