Istočnik

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 219

к 'к грок-к ^-к и кт* горл^т\ к-к воиУа и толкУнса калкнплп* — свагда је и ноћу и дању по горама и гробовима викао и био се о камење 1 ). То су директна свједочанства јеванђелиста о сили демонске властн над њим и о његовим мукама; но имамо о том истом и индиректне потврде, која нам још јасније и фрапантније црта ужасно душевно стање тога болесника. Када га је Господ Исус Христос запитао: что тн естк Гша 2 ) — ево како је он одговорио: легеонт*., 3 ) иегеонТ) Гша лигк, акш Л1Н03И есл\ к.1. 4 ) Очевидно је несрећник дошао већ до таквог стања, да није могао више разликовати своју душу од духова, који су њом владали, истовјетовао је себе с демонима, говорио је о себи у једнини, осјећајући своју скоро уништену личност, а одмах губећи свијест о њој, продужује свој говор у множини —- ради множине злих духова У души му . . . Но и заробљена и угњетена и понижена природа човјечја силно тежи Ономе, у коме је за њу жнвот и блаженство. Већ први корак Господа на гадаринску обалу прати чудо. Ма колика да је била велика власт нечистих духова над тим бијесним човјеком — одмах се она колеба п уступа мјесто дру1Ч)ј, вишој власти: један поглед на чудесног Дошљака, или можда сам осјећај ГБегове близине — преображава цијелу ирироду побјесњелога, озарава свјетлошћу душу његову, диже је и храбри протнв насилне власти злих духова. којој до тада бијаше тако послугпан, када оузр ^ккт*. јисЗсд Пздалечд, тече и поклониса 6л(8 — побожно Му се поклонио (кроогуЉграч 5 ) припдде к г к Нел| В (лроаетгеае^ 0 ), као својој пошљедњој заштити и пошљедњој нади. Тако је сада радио онај. који је прнје тога мрзио људе, који бијаше опасан путницима на стази тој у горама међу гробовима; тако је радио онај, у ком бијаше легија злих духова, за које је присуство Сина Божјега знак грознога суда; тако је радио онај, који је требао не прибјећи Господу, већ брзо побјећи испред ГБега .... Но свети мир, кротко величапство, сам изглед Бладике неба и земље — привуче себи несрећника, у моменту га подиже на борбу против ту^е воље, која га је себи потчинила, — и гле, тај човјек ради све, што је само могао чинити у онакву стању. Он осјети, да ће она свјесна искра у њему зачас потамњети, да неће моћи изрећи ни молбе, већ да ће његова ријеч бити изразом мисли и жеља његовијех господара (злих духова)

! ) Марко V. 5.

2 ) Лука УШ. 30.

3 ) Лука УШ 30.

4 ) Марко V, 9.

5 ) Марко V. 6.

6 ) Лука УШ. 28.