Istočnik

Стр 290

ИСТОЧНСТК

Бр 13

земљу дошли, већ да су остали у лађи, јер та околност има овдје пресудва значаја и тијем се ћутање јеванђелистг! о том потпуно и разумије. Но друго значење има шпхово ћутање о том, да су Гадаривци билп Јудејци (кад би заиста бшш): оно би било потпуно непојмљиво и у погледу те необичне појаве, да би Јудејци — Гадаринци држали свиње, а и у том погледу, што би та околност била најбитнија у причи о пропасти свпња у мору, јер би нам она јасно и сасма природно разјаснпла, како да је Господ на то пристао. Јесу ли ту могле јеванђелисте ћутати? . .. Зар ми нпсмо у праву закључити да су Гадаринци били језичници, кад јеван^елисте не указују као на нешто необично, да Гадаринци држе свиње, а уз то не веле, да су они Јудејци, којима је то било и забрањено — и кад јеванђелисте не тумаче пропаст свиња у мору као казну Јудејцима —- Гадаринцима за нарушавање закона, већ ћуте о том и остављају ту ствар загонетном и нејасном — то је јамачно зато, што такво тумачење не би било истанито, јер су Гадаринци били језичници, а не Јудејци. Најпослије Јосиф Флавије пазива Гадару грчким градом 1 ). Зато дакле ту околност, што је Господ саизволио, да пропад^у свињи у мору. не треба тумачитп тако, као да би Гадаринци били. Јудејци и у хранили оне животиње, које су се убрајале у ред нечистих 2 ). То питање дакле морамо рјешавати другим путем. Без сумње је пропаст свиња у мору много више значења имали за исцјељенога ; 3 ) тпм спољашњим знаком се он увјерио, да се еаиста избавио од ужасне власти злих духова —- а спољчшњи такав знак за њега бјеше ради тога тим потребнији, што га је зао дух, по примједби јеванЈј. Луке, мучио дуго вријеме (УШ. 29.)! Њему би тешко било одједанпут повјеровати, да су његове муке прошле, да се прекратиле на једину заповијед тог чудног Дошљака 4 ). Но на тај начин је питање *) Јозерћ. АпИди. XVII. II. 4. Ми нећемо прибјегавати сумњивим закључцима у корист свога мишљења, као што је н пр вакључак Годегов '.Сотш. 7. с1. Еуап^. (I. 1л1са<$, стј >. 214.) који у том, што је Исус Хрнстос назвап „Сином Бога Взшњега" види погврду, да је у Гадари био јако развијен нолитеизам. Но тако је исто чудан и Мајеров (КгИ;. — ехе^е!. Нап^ђисћ, сгр 230.) закључак на основу оних ријечи у побјешњелих код Матеја: прншЕЛТ* еси с&дти' пр?жд* д Љ и ^ ги ндпч, да су Гадаринци били Јудејци. 2 ) Гадаринце сматра језичницима, као што смо видјели, и А. В. Горскш. Конингем Хики (Живот и наука Христова, дио III. етр. 182.) такође мисли, да су свињи били својина језичника. Но и ако сматрамо Гадаринце за језичнике, ми мислимо, да ћемо моћи разјаснити то чудо у њиховој звмљи тако, да то тумачење има. изузев неке специјалности, смисла и за оне, који се држ,е противног мишљења. Карактеристика моралног стања Гадаринаца остаће иста, само што у погпљедњем случају не смијемо у њима гледати представнике језичништва, већ жалосну појаву усред самог јудејског свијета. На тај начин наше тумачење није ни најмање случајно. 8 ) Но зацијело не зарад „уб.гажења пароксизма" бјесноће, који је тобоже пратио његово иецјељење, као што тумачи Олсхаувен (В1ћ1. Сотт. стр. 301.). *) У осталом стање таквих несрећних болесника било је тако тешко, да су обичнопотребна била спољашња ередства, да се сами увјере, да се избавили своје несреће. Годет прича, да су јудејски заклињачи (егзорцисте) свагда, кад су изгонили бијесове, остављали у соби, гдје су лијечили, суд с водом или ма клкав други нредмет ; који би демон нреврнуо, ка^ изиђе из човјека . . . (Сгос1е1;. Сотт. ги с1. Еуап^-.. Еисаз, стр. 25.),