Istočnik

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО-НРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕВЕ СРНСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVI. Сарајево, 15. октобра 1902. Вр. 19. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВД СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК: синђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богосдовије.

Именовање. Поглавица Земаљске кладе наименовао је бившег земаљеког стипендисту, свршеиог слушаоца богословс1гог факултета черновичког свеиаучишта Љубомира СимиЛа намјесним учитељем (суплентом) у привременом својству у српско-правослакном богословском учплишту у Рељеву. НЕЗБАНИЧНО. ПлСТкфк докрии као символ Исуса Христа. (Цртица из иконографије) — Оава Нетковић [Рељево]. Један од најранијих и најинтереснијих символа, у којима је стара хришћанска вјештина приказивала узвишени и најдражи предмет вјере, наде и љубави своје, био је лик доброга пастира. Слике пастира са окцом на плећима сретамо на многим споменицима старе класичне вјештиее. Оне су по спољашшем облику сличне хришћанским тако, да их ни разликовати од љих не можемо, а камо ли, да им тачно поријекло одредимо. Такових слика без икаква дубљег хришћанског смисла и идеје, сачувано је доста на надгробпим плочама, рељефима, живопчсним сликама и др. На једној слици у Херкулануму 1 ), за коју се поуздано ') Архим Христофор1 ., Древне-хриспанекаа иконограФ1н (Мооква, 1887. г^) стр. 145.