Istočnik

Стр. 532

ИСТОЧНИК

Бр. 22

с којом је морао освојити тај предјео. „Сад је мени 8 5 год. говораше он Исусу Навину, и данас сам Јошше крјеиак, као што сам бао кад ме ]е Мојсије слао; крјеиост ми је и сад онака кака је била онда за 6 ој и да одлазим и да долазим (Ис. Иав. XIV. 10 и 11). И Господ поможе Халеву да успјешно изврши намјеру своју, на коју су кадри одважити се само људи у цватућој доби. А чим је он заслужио како ту милост од Вога, тако и ту, да се једини он од својих вршњака удостојио милости Божје да доживи освојење земље Ханаиске? Тијем, ,.јер се једнако држао Госиода Бога Израиљева (— 14). Примјери сиажних стараца, као што су били Мојсије и Халев, сретамо и данас. Има и данас не мало Л.ЈДИ, за које се може рећи, да лист њихов не вене (Пс. 1, 3), ма да је за њих наступила зима старооти. Они користе цватућим здрављем, с младићком свјежином предају се неуморному раду, чврсто држе у рукама својима крму домаће и опће власти. И на питање: како су сачували ту младићску свјежину? може се понајвише дати одговор: Побожношћу. Она их је спасла од расијана и веуздржљива живота; она их је научила, да гледају на тијело као на храм св. Духа, који живи у њима и да пазе на његову чистоћу; она их је упутилч, да виде у раду — врлину, у бадавадисању — порок и то им је помогло да сачувају своје здравље и чврсте своје тјелесне силе. Но још је чуднија духовна свјежина код многих стараца. Они задивљују свијет бистрим и јасним расу|јивањем, моћи памћења и уображења; срце њихово тежи младићким жаром свему што је добро п прекрасно; што су ближе смрти, тим топлија постаје њихова молитва, тим јача нада на Бога, тим јаснији њихов поглед на будућп жпвот, тим се ревније труде у дјелима љубави према Богу и ближп.ему, 3:1 њих се не може рећи, да су преживјели свот вијек, да су на терет земљи, да је вријеме да путују у вјечност. Не, живот је њихов — благослов неба за земљу, а смрт — велики губитак за човјештво. У осталом примјери стараца — млад,ића нису многобројни, кад се сравне с бројем стараца немоћних и слабих. Господу је угодно да нам шаље старост у свези са немоћима без сумње зато, да нас не нападне смрт изненада: сладости и немоћи — јесу вјесници, који нам јављају скору смрт и да се треба спремити за пут у вјечност. Немоћи старости показују се у душевиим и тјелесним силама. РасуЈјивање код већине стараца, код здраве душе и тијела, истина, још је јасно и шта више здравије и темељније, него код младића; а тако исто и воља не губи пређашње јакости и енергије. Но способност да приме утиске спољашњега и унутрашњега свијета п да их усвоје свјесно, све више слаби; а за,држати у памети примљено постаје све теже и за