Istočnik

Бр. 23.

источник

Огр. 571.

Зашто је св. Матеј споменуо у родослову само о браћи Јудиној, а није ништа рекао ни о Исмаилу, брату Исакову, ни о Исаку, брату Јаковљевом ? „Тако је ноступио јеванђелист, — по примједби Златоустога, — не без важнога узрока. Он је овим стио показати. да Исмаил и Исак с народима, који од њих воде поријекло Исмаилћанима, Сараценима, Арапима и др. нијесу имали ништа опћег са народом јудејским, и да Христос не води поријекло од њих"; као што су дјеца Јаковљева — Јуда и његова браћа — били родооснивачи дванаест кољена народа Израиљскога, која су и састављала Богом избрано сјеме Аврамово. Какав смисао, какво значење имају женска лида, споменута св. Матејем у родослову И. Христа : Ташара (стр. 3.), Рахава, Рута (стр. 5.) и жена Уријина (стр. 6.)? Но прије свега, какве су биле ове жене ? Тамара је била снаха Јудина. Библија о њој казује шљедеће: Послије смрти двојице својих мужева, синова Јудиних, остала је без дјеце и по предлогу свекрову морала се удаљити у кућу свога оца и тамо живити до потпуног узраста трећега сина Јудина Симома, кога је отац обећао да ће оженити њоме. Међу тим је умрла жена Јудина. Послије тога се догодило, да је Јуда изишао у поље да види како су му стригли овце. Кад су о овом рзкли Тамари зоацила је она са себе жалосау одјећу, накитила се и и изашла на сусрет своме свекру. Она је знала да је Силом био већ одрастао, а међутим није била још, сагласно обећању, њетовом Ј^еном. Јуда, угледавши Тамару и не познавши је, би с њом. Након извјеснога^^времена родише се Тамари два сина — близанца — Фарес и Зара (Пост. ХХХУНЈ.). Јеванђелист је назвао и једнога и другога, као што мисле, зато, што су Фарес и Зара послужили као праобраз два народа, који су ушли у царство Христово — јудејскога и незнабошког. Рахава је била жена Салмона, сина Наасонова, од које се родио Вооз. Већи дио тумача признају је за једно исто лице с Рахавом, јерихонском блудницом, о којој се говори у књизи И. Навина (П, 1.; срав. Јевр. XI, 31). Извјешћа о њој црпљена су, вјероватно, из породичних записа куће Давидове. Рута — мати Овидова — по пореклу била је Моавићанка незнабошкиња и случајно је постала женом Воозовом по закону сроства. Четврто женско лице унесено у родослов, била је незаконита жена Давидова, Вирсавија, коју је он отео од Урије. Уводећи такове женске у родослов И. Христа, јеванђелист је хтио тим да покаже, да И. Христос своје достојанство добија не од својих предака, да се његово посланство оснива не на човјечјим заслугама, него на благости и милости Божјој ; да обећања Божја нијесу уништена људским гријеховима, да се Христос јавио на земљи не ради спасење једнога избранога народа, но ради спасење ццјелога рода човјечјега, за спасење свију, па ма каквога ко био рода, звања, положаја и спола. Ст. 7. 11. „СолО/ИШН-ћ ш родн Роко АЛ\Л. Рокодлп* Ж( родн Дкм Ж( родн Д[^. Л(Д Ж! роди кшдфдтд. [шгдфдт-ћ же родн 1(Ј)р АЈПЛ. 1шрЛЛ1-ћ Ж( родн 0з'|'к>. 0з'('л ж! родн I ШАвАМА 'шдел/и^ родн Л ^ а -^ а . роди бзекГк. 6з(к'Г ж( роди ЛА аначш . /Ћ анаша родн Л.конл. л/ишнт* ж( родн 1шгТ«0. 1шг' Г д Ж( родн 1е^ОН11С Н крлТ110 (гш К -к пр»мж!'< КЛК1 /лшнгко(. У другом одјелењу у главном примјећујемо, како се испуштају два рођаја и то прво испуштање трију царева — Охозије, Јоаса и Амасије међу Јорамом и