Istočnik

Стр. 550

ИСТОЧНИК

Бр. 23

јереја Димитрпја Димитријевића, админстратора парохаје Осјечанске, у протопресвитерату грачаничком, дана 8. октобра 1902. на парохију Бос. Шамачку, у протопресвитерату градачком; јереја Остоју ГајиЛа, свештеника у Кладњу, дана 28. новембра 1902. на парохију Осјечанску, давши му у привремено опслуживање парохију Кожушку. в) поставити : јереја Стевана ПоиовиЉа, администратора парохије Бос. Шамачке, дана 8. октобра 1902. за српско-православног вјероучитеља на народно] основној и трговачкој школи у Брчком. г) отпустити: јереја Двјетка ШиириЛа, бившег вјероучитеља у Брчком, дана 28. новембра 1902. из епархије зворничко-тузланске, пошто је примљен у клир свештенства Епархије бањалучко-бихаћке. Орпскоправославна Митрополија Вањалучко-бихаћгса. Иостављење. Бзегово Високопреосвештенство господин Евгеније Митрополит Бањалучко-бихаћки благоизволио је одлуком од 2/15. децембра 1902. број 1869. поставити свештеника Светозара Цвјетка ШпириНа, бившег катихету у Брчком. администратором парохије у Бос. Кобашу.

О. Архимандрит Мелентије ГТеровић. — војвода шумски 1835.-1887. На југу Херцеговине знаменит је мана стир Дужи, који је постао послије пропасти старога чувеног манастира Тврдоша. Манастир овај дао је до данас српскоме народу доста одличних мужева калу^ера, који се високо уздигогае и прославише на црквеном и политичком народном пољу. Међу тим славним људима стоји златним словима исписано име и пок. Архимапдрита МелвНТИЈа ПерОВИ^а, в<јводе шумског. Архимандрит и војвода Меленшије ПеровиЛ родно се у селу Горици, општини требињској 1835. год. на дан св, Јев. Матеја (16. новембра), од православних родитеља Тома и матере Магдалине, ро|>ене сестре пок. Архимандрита Јевстатија Дучића, а тетке чувеног нашег књижевника пок. Архимандрита Нићифора Дучића. Крштено му је име било Матија. Отац му се из почетка бавио трговином у Требињу, а касније (због болести) пољопривредом. Матија се до своје тринаесте године бавио код родитеља, а тада га отац одведе и преда у манастир Дужи на науке његовом ујаку Архимандриту Јевстатију Дучићу. Архимандрит Јевстатије, увиђајући у младоме своме сестрићу Матији необичан и храбар дух, настојао је, да га што боље развије и да му омили калуђерски живот, у чему је сјајно и успио. Сам он био је младоме Матији најглавнији учитељ и старатељ и што је доцније Матија постао онако чувен може се њему највише захвалити. Године