Istočnik

Стр. Б78

ИСТОЧНИК

Бр 24

једну побожну жену. Она је била у црном жалосном одијелу и молила се пред иконом Спаситеља, непрестано плакала и кроз сузе говорила : „Оставио си ме Господе милостиви, смилуј сенаме!" Зашто она тако плаче? — помислих. То је удовица, па од сваког трпи неправду. Разговорићу се са њом и утјешићу је. Дочекавши свршетак нчене молитве, дозвах слугу њеног, који стајаше уз њу и рекох му: „Кажи госпо^и својој да морам са њом говорити". Кад је она пришла, ја остадох са њом на само и рекох јој: „Што ти плачеш, да ли те ко злоставља." „Ах, не, одговори она и опет заплака, не, оче, не знага ти мога јада. Међу људима живим ја и ни од кога не трпим уврједе. Плачем ето за то, што ја живим заборављена од Бога, Бог је заборавио да ме посјети, три године је како не знам ни за какву невољу. И сама нијесам била болесна, ни син мој, па ни саме кокоши нијесу ми пропадале. Ја мислим, да ме је Бог због гријехова оставио кад не шаље на ме викаквих биједа, па плачем пред Њим, да би се смиловао на ме по Својој милости". Чувши то од ње, задивих се њеној богобоја ж-л .ивој и крјепкој души, и молећи се за њу Богу, још се и сад дивим Њеној врлини (Пролог апр. 5 дана^. Ево како богобојажљиви суде, кад за дуго вријеме не наи^у на њих биједе; они тада мисле, да их је Бог заборавио, они биједе сматрају за особиту наклоност Божју, за особиту Његову милост. И тако не жалости се одмах, нити очајавај због невоље, него се весели и ^радуј, гпто имаш за чим да тужиш. То значи да те Бог није оставио, него да те љуби; особито, ако често наилазе на те биједе, значи да те љуби Отац^и да те многим невољама уводи у Царство Своје небесно. А кад ти падне терет ма због чега на срце то одмах Богу, Оцу твоме реци: „Мени је тешко Господе". Амин.

Тумачење св. Писма. — Јеванђеље у недјељу пред Ронсдеством Христовим, (Матеј гл. I. ст. 1,—25.) — Мгр. Григорије Дјаченко. — Превео Јован Дим. Јовановић. (Рељево). (Свршетак). Тумачење ово има своју основу и у томе, што ниже (ст. 17.) саи јеванђелист, даје појмити, да је при набрајању родова имао у виду бројну саразмјерност и да је дакле нека лица могао намјерно испустити из родослова Спаситељева. Друго се