Istočnik

Бр. 10. и н.

ИСТОЧНИк

Стр. 161

»У име браће. сестара моји. Нас двоје ево пред Тобом стоји. Сестрица моја цвјетак Ти пружа. Ја жеље, што ми казива душа. Па што Ти наша усташца веле, То сва нам браћа и сестре желе. Срдаца наших жеље су просте: Добро нам дош'о, Високи Госте! Ал' не, не, не рекох добро, Мали сам, па р'јечи н'јесам пробр'о; Очинска љубав душу Ти кити,

Домаћин овдје Ти ћеш нам бити! Носилац вјере, просвјете, слоге, Љубави, мира, врлине многе; Да, то нам буди, јер то нам треба, Ах, као кора насушног хљеба, Јер без тог среће, натретка нема. Без тога пропаст нама се спрема. То ћеш нам бити. то дјеца моле Српске основне мостарске школе! Осмјех Ти лебди на усти мио. Добро ће битп, добро. Живио!«

Послије тога поздрава наста силно клицање: Живио! а Радојка мала. гз пољубац деснице, новом Митрополиту преда киту цвијећа. Овај поздрав и дочек Српчади наше, чини ми се, највпше је потресао не само новог Митрополита, који се сагнуо па дјецу пољубио и са два дуката наградио, већ и свима присутнима натјерао је на очи сузу радосницу. Пошто је ту нови Митрополит цјеливао крст и јеванђеље, кренуо је он пјешице под небом к цркви, а школска младеж, десно и лијево, на путу, просипала је свјеже цвијеће пред Митрополита. За Небом корачао .је п спједи војвода Богдан Зимоњић са грађанима и осталом господом. У путу су дјеца пјевала духовски тропар. У порти црквеној чекаше опет мноштво народа. Кад је пратња довела Митрополита Зимоњића у цркву и кад је он целивао престолке иконе, те стао пред владичаиски пријесто, пароси обавише кратко благодарење, а свештеник Јован Муцовић испред царских двери поздрави новог Митрополита овом бесједом:

Глас, да је Његова Светост Васеленски Патријарх са Својим св Синодом изабрао, а Његово Велпчанство, паги мре.мплостнви цар и краљ Франц Јосиф Т., превишње именовао Вас за Архипастира и Оца иас сиротана за нашим добрим и незаборављеним Архипастирем Серафпмом, утјешио је наше уцвијељено срце и утр'о сузу жалосницу; а Ваша појава ево данас сасвим је залијечила ране срца нашега, и ми, мјесни и околни парохијски свештеници, са радошћу сретамо и поздрављамо долазак Ваш. Пут, коме сте се даиас приближили, да га кроз који дан предузмете, трновит је, трновпт је удвојено: како по природи саме службе, тако и но замршености данашњих прилика; јер средина, у којој ступате, није без изнимака. Ви ћете моћи смјело рећи: Лз-к е(.ик гштмрћ докрмм: пдстмрк докрмн д^ш8 скок) по/мглет-к зл окцм (Јов. X. 11)". Моћи ћете такођер рећи: „И знлк жол", али продужење истих ријечи: ,,И знлит-к мл /иоа (Јов. X. 14)", не знамо, када ћете моћи за све рећи. Но ногледом на Вашу личност, наша срца загријева нада, да ће и то скоро бити. За то, и ако је ово немили факт, нека се не мути пред истим наша радост приликом Вашега. доласка и свечаности молимо Вас и храбримо, да пред истим фактом не падате духом. На муци се познају јунаци! Него са благодаћу Божјом, коју примите на себе, са Вашом добитом спремом, добротом, праведношћу и досадашњом Вашом тактичношћу н дошљедношћу ступајте смјело напријед, будући увјерени, да као наш добрп Архипастир и Отац имате за собом одано и вјерно Вам свештенство,

Високодостојни и добри наш Оче!