Istočnik

/' Стр. 224

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 14.

Књитћевне биљешке. На форму грчке и латинске патрологије отпочела је у Паризу излазити Ра1го1оо']'а Опеп1а]18, којој су уредници Н. (тгаВЈп и Р. Мап. од ове патрологије пзлазиће четири до осам свезака на годину. а обухваћаће арапске, јерменске, етиопске, коптске, грчке н сирске непознате текстове, са преводом латинским или њемачким, инглеским, француским п талијанским. Поједине свеске износиће од 80 до 150 страница, а повезиваће се у томове од 400 до 600 стр. у вел. 8° по облику грчке или латинске патрологије. Прва свеска скоро је већ готова, а у њој ће бити етиопски текст »Књиге чудеса о небу и земљи« са француским преводом На брзО ће изаћи и остале свеске са сирским текстом о Северу, патријарху антиохијском, о историји Александријских патријараха, за тим колекција оријенталних синаксара и т. д. — Прошле годиие изашла је у Букурешту књижица коадјутора митрополије букурешке, Нифона, у којој се износи религијозна историја румунскога народа. Писац поклања нарочпту пажњу увођењу хришћанства код Румуна, одбацујући познато мишљење Реслера и Томашка. а понављајући оно, што су прије њега рекли већ румунски историци. — У Паризу је изашла прошле године књита А. Ломбарда, ђака познатога византолога Шарла Дила, о Константину У. названом Копрониму, византијском владаоцу у другој половини VIII. вијека. То је доба знаменито за историју православне цркве, пошто у то врнјеме пада и она огорчена борба у Византији због ноштовања икона. Константин V. прихватио је традиције свога оца Лава Ш. Сирског, гонећи поштоваче икона па сваки могући начин. О његовој свирепој и необузданој владавини остало је много биљежака у хроникама патријарха Нићифора и Теофана испосника. Млади француски научник А. Ломбард труди се да слику Константина V. прикаже у што љепшој свјетлости, но његову необјективност н слабо познавање теолошких савремених прилика показао је недавно асомпумониста Паргоар у Есћоз сГ Опеп(; Кг. 40. Стр. 222/3.

Јавна захвалност. Предсједништво српско-православне црквене општине вишеградске изјављује високој земаљској влади за Босну и Херцеговину своју најтоплију захвалност на великодушном прилогу од хиљаде круна, које је висока влада благоизвољела даровати у сврху градње црквеног звоника. У Вишеграду 5. јула 1903. год. Предсједник: Навле Бранисављевић. »Источник« излази два пута и то половином и крајем мјесеца. Цијена је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. или 4 круне ; за стране земље на цијелу годину 5 фор. или 10 круна, а на пола године 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима основних тнкола и ђацима даваће се лист у пола цијене. Претплата се шаље администрацији листа у Сарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, Сарајево.