Istočnik

/' Стр. 264

источник

Бр. 18.

КњиЉевне биљешке. — Са октобром т. год. почеће излазити у Петрограду под заједничким уређивањем академика 15. М. Бехтерева и проф. В. С. Серебреникова лист. »Вјесник психологије, криминалне антропологије и хипнотизма«. Поједини одјељци листа биће: онћа патологија (уред. Н. Ј. Лосскш) екснериментална (ур. А. А. Кроиусв и дрх А. Ф. Лазурсши), педагошка (уред. А. П. Нечаевт.) психологија, психопатологија и хипнотизам (ур. доц. В. П. Осиповђ ), криминална (ур. проф. В. Ф. Чижђ ; и опћа психологија (ур. Д. А. Дрилв). Лист ће излазити у мјесечним свескама по 5 табака, од којих ће један дио заузимати оригиналне радове. а други преглед реферате и реценсије. — Један француски лист доноси, колики је број књига на свијету. Тако иајвише књига има Западна Јевропа, гдје број свију књига достиже двије милијарде. Сједињене државе броје свега 800 милиона. Источна Јевропа (Русија, Балканске државе, Турска и др.) — 500 милиона. Остале пак земље око 250 мил. Највеће пак свјетске књижнице са бројем књига овако стоје: париска народна библиотека броји 3 милиона; британски музеј — 2 мил.; народ. библиотека у Петрограду — 1 1 /а мил.; берлинска библиотека — 1 мил.; бечка — 600 хиљада; оксфордска и копенхагенска по 500 хиљ. свезака. — Француски писац и у нас добро познати: Жил Верне," довршио је недавно своју 100-ту књигу. Од тих су наштампане само 84, а осталих 16 отштампаће се по његовој смрти. — У Француској је довршена недавно тзв. „Са ОгапДе Епсус1оре(ће" »Велика Енциклопедија« са 31 књигом. На челу јој бијаху хемичар Бертло и оријенталиста Деренбур. У редакционом одбору пак бијаху: Левасер, Гласон, Лоран. Минц, Хан, Ланглуа и Лезан. Енциклопедија је издана акцијонарским удружењем. — Недавно се навршило 100 година од дана рођења американског философа Ралфа Емерсона. Он се родио у Бостону, гдје је био свећеником, но због својих слободних мисли и погледа на религију није се могао међу својом паством одржати. Неко је вријеме провео у Инглеској, а по том, по повратку своме у Америку, издао је свој спис »МаШге«, гдје се појавио као представник природно-научног мистицизма, а ускоро послије тога стао је на чело тзв. трансцеденталиста секте, која нагиње духовном облагорођењу живота. — У Риму је ових дана спроведено интересно археолошко откриће. У близини катакомбе св. Цецилије, а под руководством проф. Марукија, пскопан је један свод, под којим су нађене многе интересне фреске, биста Христова и др. Испоставило се, да је то некада морала бити стара хришћанска базилика из времена папе Дамаса (друга половине IV. в.), са мраморним колонама, мозајиком, папским пријестолом и натписом, који се тиче папе Дамаса, ко.ји је ту погребен био.

Разно. Ископавање на Криту. 0 најновијим успјесима ископавања на Криту, што их италијанска експедиција под вођством професора НаЊћегга ондје предузима доносе италијански листови ове биљешке: када су прошле године копалн у Нао ћЈа ТпасИ, намјерили су се на њеку кућу, за коју су држали да је вила. Но сада се испоставило, да се на томе мјесту налазио неки микенски град, или ти предграђе