Istočnik

/ / 4Стр, 308 ИСТОЧН И К Бр. 20. Шта вели беспристрасна историјска критика о садрЉају каноничких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наставак.) Истнна на историје незнабоштва сачувала се до нас слнка најсавршенијега мудраца, не просто у смислу идеалном, него фактичЕси историчном, у лицу Аполонија Тијанскога, коју је нацртао Филострат. — Но у ствари је то на супрот историчкој слици Христовој фактички измишљенн идеал мудраца по укусу питагорејаца нли неоплатоника. Такав управ закључак о филостратовом Аполону налазимо код Ваура у његовом специјалном научном истраживању тога предмета у дјелу под насловом: „Аполоније Тијански и Христос, или одношај питагорејства према хришћанству". — Баур ов1је говори: на мјесто онога, кога хрпшћанство има пред собом као нстинитога Искупнтеља свијета, овђе излази пред нас само мудрац, који је учио и ријечју и дјелом, али у таковом облику, да не можемо у њему виђети живога лика, него само портрет без животне реалносги, само слаби сјеновити рефлекс оригинала, пунога живота, без кога за портрет му не би било ни идеје, која га је створила". Римски филозоф Сенека имао је намјеру, да нам инслика слику савршенога човјека у лицу Катоновом. Али слика, која је из шегова пера изашла, изгледа прво неприродна, а друго пуна недостатакл, за које филозоф хоће да имају вриједности. По људској природи Катон на пошљетку није имао ни тврдоће дијаманта, кога гвожђе не реже, нити чврстоће стијене, о коју се таласи разбијају, кад га ударају по лицу он се не срди; за нанесену му увреду он се не свети, а не прашта је, него само охоло тврди (да богме лажно), да му није нанесена никаква увреда; јер је он рад био, да га држе за много вишега од оних, што су га тукли. — По властитом признању Катоновом он је сматрао своје непријатеље за животиње, на које гњевити се била би зањ срамота. — Ову баш охолост и надутост, ово презирање непријатеља и прекомијерну таштину код Катона Сенека узноси као виши ступањ мужевности! „Он их рађе није сматрао за такове, него ли их је негирао" — говори Сенека о држању Катоновом на спрам увриједа, које су му непријатељи наносили. — Овђе, као што видимо, излази пред нас у исто доба и крајња неприродност у човјечијем карактеру и замјена добродјетељи са моралним недостатцима, смијер-