Istočnik

ДУХОВНИ лист

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХУИ.

Сарајево, 15. децембра 1903.

Бр. 23.

ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДИИК: спнђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

Ориси.

Изреке слова Божјега, које располажу к покајању. (Наставак.) Устани ши који сиаваш и васкрсни из мртвијех, и обасја^е ше Христос (Еф. 5, 14). Овдје је ријеч о таком моралном стању, чијом је сликом еан, и уз то дубоки, мртви (летаргички) сан, тако, да пробуђење од сна јест као васкрсење из мртвих: устани ши који сиаваги, и васкрсни из мртвијех. Таково наиме и јест стање духовне несвјестице. Онај, који се налази у том жалосном стању, духовни поспанац, налик је на онога, који спава мртвим сном. Он не види и не чује, што се око њега догађа; њега могу покрасти, а да не опази крадљивца, — може изгорјети, а да не чује шума лижућега пламена и треска падајућих стијена, може бити и убијен, а да се ви најмање не противи убојици. Исто тако и онај, који духовно спава, може лако постати пљеном старога човјекоубијце ђавола и пићом огња пакленога. Он не чује гласа савјести, њенога изобличења и савјета; он се не осврће на ријеч Божју, која као да није за њега писана, као да се не односе на њега садржане у њој напомеве о покајању, о Опаситељу и о спасењу; он се не осврће на савјете и поуке пастира црквених и у опће оних особа, које му добро желе. Биди он око себе примјере истините побожности и врлине, — и гледајући не види и не осјећа. потребе да им подражава. Онај, који мртво спава, непомичан је, као дрво, као камен. И>ему је сличан и онај, који духовно спава: њега не презају ни милости ни дуготрпљивост Божја према њему, ни биједе ни напасти, које се шаљу