Istočnik

Стр. 64

ИСТОЧНИК

је у Мостару за ђакона и свеглтеника 8. и 10. септембра 1871. г. и постављен за пароха у Горажду, гдје је до смрти непрекидно служио. Год. 1882. одликован је од Његова Величанства витешким крстом Франца Јосифа I. а год. 1890. од блажене успомене Митрополита Серафима црвеним појасом. Од 1873.—1898. биоје .и предсједник срп. прав. цркв. школ. општине у Горажду. Породица његова имаће сада мировине годишње 1000 круна, јер се покојник прије 4 године уписао у »миров. фонд за издржавање свешт. удовица и сирочади« Вјечан му спомен и лака му црна земља била! Вукосав Мачкић прото, родом из доњега Гаткова (котар Кључ), преселио се је у вјечност и то у ионедељак 12. јануара 1904:. године, послије краткога и тешкога боловања у 60. години свога живота, а 40-ој своје свештеничке служое. Покојни прото Вукосав, бијаше један од онијех, свештеника, који је због своје љубазности и превелике доброте оставио лијепи спомен међу својијем парохијанима и свима њему познатим Србима. Године 1876. кад је у највећој мјери бјеснио непријатељ српскога народа, тада је ради спаса свога милога народа позивао себи на мејдан и највеће силеџије, који су на сваком мјесту гњечили и убијали српски народ, ради чега је тешке муке и невоље претрпио тако, да је сваки трећи дан у долафу града бањалучкога јуначки држао објешен о врату гвоздени ланац тежак од 70 ока. Ту л>уту невољу иокојник је трпио 218 дана. Кад је наредба царска из Цариграда стигла да се сваки Србин има из затвора ослободити, ма и највеће зло да је учинио, тада је и прото Вукосав ослобођен тешкога окова и терета. Године 1878. навео је аустријску војску на град Кључ, кога је врло тешко било одузети од непријатеља, те је за ту храброст и однажност одликован златним крстом с круном од Њ. Ц. и кр. Апостолског Величанства нашега цара и краља Франца Јосифа I. Да је заиста покојни прото Вукосав задобио велику љубав народну, може се видјети из самога спровода на који му је дошла велика маса српскога народа и ако је било врло непогодио вријеме. Покојник је сахрањен на дан српскога просвјетитеља Светога оца Саве т. г. на који је дан и рођен био и то код цркве у Бањици поред свога оца и ђеда, који су такође служитељи светога олтара били, а опојан је од тројице свенггеника и то од пречаснога господина Миле А. Попадића хаџи-проте, часне гг. Јове Лазичића и Стевана Бабића. При свршетку опијела опростио се у биранијем ријечима са врлим покојником хаџи-прото Миле А. Попадић, истакавши пред сакупљеним народом све врлине покојникове. Покојног проту Вукосава оплакују његова добра дјеца и то свештеник Ђорђе, Јово, који се налази на богословском Московском факултету, Милош и двије кћери Јања и Станија. Нека му је вјечита успомена и блажени иокој и да му преблаги Господ Бог душу прими у небеско насеље! ЕИчНДА П<1.ИАТ|»! »Источник« излази два пута и то половином и крајем мјесеца. Цијена је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. или 4 круне ; за стране земље на цијелу годину 5 фор. или 10 круна, а на пола године 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима основних школа и ђацима даваће се лист у пола цијене. Претплата се шаље администрацији листа у Сарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, Сарајево.