Istočnik

Бр. 8. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 115 НЕЗВАНИЧН ОДа ли су штетни по религијозни, морални и друштвени живот народа српског ноћни састанци сеоске младежи: сијела, прела, играње кола и пјевање, и ако су штетни, по којима би се пастирским срествима могло против истих радити ? — Стеван Јањетовић, парох. [Слав. Кобаш.] (Наставак). Колике је муке и натње имао да претрпи српски народ само у овим крајевима, иа ево га и данас. Годинама, вијековима радиле су разне силе против њега. И да мушке збришу, и да му отму св. православље. Али тај челични и жилави народ није се дао. Мјесто блага, које му се нудило, у сиротињи је гинуо; мјесто части и госпоштнне знојем свога лица и крвавим својим жуљевима хранио се; — мјесто мира и благостања, у непрестаном немнру и невољи пребивао је. А све ради својих идеала, ради своје светиње. ГГа морамо много хвале да одамо и тим народним састанцима и н родним разговорима, да су дједови рађали и остављали добре Орбе и православне очеве, а очеви јуначке и неустрашиве синове. Гдје су чули и научили, ко је био св. Сава? Рдје су научили осјећати и љубити мило православље? Гдје су чули и научили за Косово, за Видовдан? Ко нх је научио славити и дивити се Милошу и Марку ?! Ваљда тек не у граничарској школи. Та силом су их учили, да им је вјера гријешна, да је застарјела; учили их, да је Милонх био кукавица, да Вук није изд'о на Косову... Али заман. Они су то код куће друкчије чули, боље, љепше. И ма да су му и још више омаловажавали светиње, и ма да су му још и жешће понижавали идеале, он има своју народну школу, своје иародне учитеље. И данас још, у ово зло доба народног поноса, тако лако превјерити не ће, српска мисо погинути неће!! Дивним српским умотворинама диви се сав образовани свијет. Није ли многа од оних лијепих пјесама никла у каковом сиромашиом сеоцу у колу мла^арије? Није ли многа н многа од оних дивннх народних приповиједака забиљежена под сиротињским кровом, на ком ноћном народном сасганку? Није ли многа и многа од оних философских народних пословица родила се у тој народној средини?! И хвала много тим ноћним састанцима, да се српском народу и духу његовоме мора да поклони сав културни свијет! Народ је српски особито сачувао своју индивидуалност да је за чудо. Под толиким притиском притијешњеи са свију страна од моћних непријатеља, ипак је у чистоти сачувао свој славенски, срнски карактер.