Istočnik

Вр. 19. « '2У. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 307

слове раширило по свијету? Нише од 19 стољећа овамо ггрошлоје од дјетиљства Исусова, алп ко је кадар избројити љековите пошљедице и дјела гпто их је његова појава на земљи учинила? Глед'те, милиоии људи у свима крајевима земаљским савијају своја кољеиа пред Исусом, обожавају Га као свог иомагача и спаситеља и гласно с једним устима иризнају: и-4«тк ео лтогш лоа* н«и»л1-к диимгш к-к ш ншж1 подоклјшн гплггига ип/итг. У сличном немоћном стању и ми се у свом првом дјетињству налазимо, јер човјек је у свом првом дјетињству немоћиији од сваког другог створа, и одмах би ностао нлијеном смрти, кад му не би родитељи или иначе добри људи у помоћ притекли. Али колику је номоћ кадро учинити дијете, које ирије бијашо тако слабо и немоћно, какав способан и користап члаи може бити оно за људско друштво? Какво оно важно оруђе може постати у руци провиђења, да Божје благослове распростре по свијету? Многи, који сада важну службу у држави обнаша, шта је он био у почетку свог живота? — био је немоћно слабо дијете, које није могло ништа учинити Многи који сада шири знање и просвјету сваке врсте, шта је био у почстку свог живота? — био је слабо дијете, које није могло разликовати добро од зла. Многи који је евојим добротворним нлановима себи стекао хвалу свијета и потомства, шта је био у првим данима свог живота? био је слабо дијете, које себи не могаше номоћи. Многи који евојим изналасцима, својом зарадом прибавља цијелим предјелима хљеб и издржавање, шта .је био у свом дјетињству ? ~~ био је немоћно дијете, које не могаше себе исхранити. Многи који сада плива у благу и богаству, али који се као племенит човјек добро корпсти сувишком, шта је био у почетку свог живота? — биоједијете, које није ништа имало што би могло својим назвати! Видите дакле, да човјек, и ако је у својој младости врло слаб и немоћан, ипак у зрелијем добу може свијету корисне услуге учинити и то вам мора поштовање уливати нрема сваком дјетету Јер ма да је огто сада незнатно, ипак може једном врло кориетити, шта вшпе изаћи на на глас. 3. Треће озбиљно размишљање, на које нас потстиче сјећање на наше дјетињство, јесте ово: Касније судбе дјечиње пе слажу се увијек с ранијим очекивањима родитељским. Родитељи Исусови много су очекивали од свог дјетета, јер је оно у тако необичним околностима свијега угледало, кад су они с обзиром на Њега примили велнчанствена обећања, и кад се промисао Божји сасвим очигледно старао за његов опстанак. Они заиста мишљаху, да ће се он једном одликовати од својих савременика влашћу, чашћу и угледом. Само што је наиротив било сасвим друкчије нег' што они мишљаху. Он је своје дане проживио у сиромаштву и попижењу. Они не виђеше на његовој глави краљевску круну већ трнов вијенац. Не впдјеше Га на пријестолу Давндову већ па крсном дрвету. гдје му је крв текла, и гдје је у неисказаним мукама умро за гријехе свијета. 0. тада се магеринско срце Марије осјећаше прожмано најдубљим болом. тада је осјећала, шта су оне ријечи имале да значе: И д8ш8 ткок> .»нч-к пцоидсгл, Сличне нам примјере пружа још увијек и свагдашњи живот. Зар нема родитеља који се од својих синова надају нечем великом, али на жалост виде да су врло преварени ? Зар нема родитеља, који су у одгајању своје дјеце све и сва чинили што им је у дужности, и који су од њвх стварали себи најљеише наде, али најпошље су од њих доживили жалост и бол у срцу ? Зар не познајемо родптеља који мишљаху, да ће им дјеца исто тако богата бити као и они, па ипак умиру