Istočnik

— 81 —

Господ ме^у њих, да им не каза, да су рђаво разумијевали закон Божји, да Еије највећа заповијест ни она о суботи, ни о обрезању, ни о жртвовању, већ да је љубав све и сва, да се на љубави сва срећа оснива, да из љубави треба све да потиче. Про^е онај Завјет стари, дође нови, јеванфеоеки. И ми ево данас знамо, да је љубав највећа заповијест. Па ако су гријешили стари из незнања; ако није било ме^у њима љубави зато, што им је потамњела свијест о највећој заповијести, зашто да љубави н?ма међу нама, кад ми знамо, да је то највећа Божјч заповијест? Зашто да ми гријешимо ето не из незнањч, већ баш свјесно и вољно ? Гдје сте стара срећна временл, кад је један првомученигс Стефан, и послије њега војска безбројна, главу давао за љубав Божју? Гдје сте данас ки велики светитељи, који поред свега свог имања и богатства вољасте кору хљеба црна, још сузама натопљепу, само да сиротињи можете помоћи ? Гдје си данас Саво, српски светитељу и ти Царе Лазо, честито кољено, са јунацима својим све на избор, што вољасте народ свој више вего себе? Гдје сте, да видите, чим је вага крвави зној уродио?! Да видите, како данас има вагаих потомака, којима је стид и прекрстити се, који би вољели звона прелити у медаље, колајне и ордене, који не држе више ништа до крста часног ни до свих оних светиња, којима сте се ви спасавали ! Данас је мода политика; њом се кљука већ. дијете од спдам година, а сав морал наш је — самољубље, себичност. Данас се мисли, како ћемо кога преварити, коме ногу подметнути, кога гдје оцрнити, а да себе подигнемо. Шта ће данас нама љубав према Богу, кад смо на Бога заборавили; шта ће нам љубдви према ближњпма, кад смо се одродили! Не пристчје вигае у нагп матерлјалистички вијек свети Счва! Њега смо ми требали само онда, кад смо се вили у нев >љи свој >ј у времена стара око нагаих светих богомоља, кад смо се збијали око наших светих задужбина манастира, кзд су још гусле и пјесма могле изазвати у оку сузу покајничку и распламтјети у грудима осјећај љубави. Тал,а смо се збијали уједно, —■ тада нам је, требао и Бог и ближњи. А данас гусле висе о клину полупане, успомеиа на великаие нагпе блиједи, а љубав тражи ваљда опет гдје склоништа, гдје невоља гњечиЕто слике о љубави данагањој! Нијесу сви ти пороци, које сам вам набројио, бага сви овдје међу нама, — нијесу и пе дај Боже ни да буду! Али нешто међу нама, негато,другдје па гле, каква је црна слика! Т И то је оно, шго пјеснив каже, да у свијету нема љубави. И ми видимо то и осјећамо, — што да се варамо? Па кад сравнимо 11