Istočnik

— 89 —

што их поднесе Богочовјек за спасење грјешног рода нам! Опет нам се јавља пред очима мрачна Голгота; духовни наш видик зауставља се на тмастам облацима над Јерусалимом, над тим светим градом, који убија и највећег Пророка. Из тог града за час разли тама власт своју над цијелим свијетом; погрузи се човјечанство пред природним страхотама, које огласише земљи, да се десило нечувено дјело, да је човјек Бога разапео. Али као да гњев Божји према човјеку за убијство Сина ГБегова трајаше само један часак. За^е сунце за гору Голготу, да не види Богу мрског дјела, — али се ево Голгота опет свијетли, не више у свјетлости сунчаној, већ крст Господњи то блиста у сјају божааскоме. Трње са вијенца оног на средњем крсту претвори се у сјајне зраке, које обасјаше васиони свијет и разагнаше облак са горе Голготе, потиснуше га — над Јерусалим ближе, гдје се скупише књижевници и фарисеји на вијеће безбожничко. И ето се ми у тузи својој и радујемо! Тугујемо, гато је с наше кривице морало доћи до голготског крста, а радујемо се милости Божјој, што нам — богоубијцама опрости тај црни гријех и мјесто казне даје нам за спасење онај исти крст, на коме смо ми Сина Његова разапели. Тако крст постаде за нас знак и средство спасењу. Окитили смо њим груди своје од крштења, узели смо га на се као знак војника хришћанског, који на земљи ратује с гријехом, да извојшти себи слободну небеску домовину. Крстом се Господњим спасавамо, вјером у Христа, на њему распетог. Грјешном народу јеврејском "у пустињи подиже Мојсије бакарну змију, и они се милошћу Божјом спасаваху од змија отровница, које пуштене бише на њих, јер згријешише Богу љуто. Спасаваху се они само једним погледом на змију, а ми знамо, да их није лијечио онај бакар, већ вјера у Божју милост. И та змија у пустињи, што нам је спомиње и данашње св. јеванђеље, слика бијаше крсту Христовоме, — она се подиже за народ јеврејски, а крст за цио свијет; она за онај мах, а крст за свакад. Један само поглед иа ону змију од бакра у пустињи спасаваше од тјелесне смрти, а зар да не спасе хришћанина од вјечне смрти поглед с вјером на самога Бога? У крсту је усредсређена наша вјера, јер ко не вјерује крсту, не вјерује ни васкрсењу, а ко не вјерује, да Хрисгаос ускрсе, узалуд му сва ироиовијед, узалуд му вјера сва (I. Кор. 15, 14). Један само поглед с вјером на крст открива човјеку Божју тајну и ко ту тајну разумије, благо њему! Крст нам је дакле знак и средство спасењу. То је његов највећи значај за хришћанина, Кад се узбурка душа у свјетској бризи, 12