Istočnik

0СТОЧНИК

Стр. 35

црква у стању ујединити као некад знатније политичке факторе те их покренути на заједничку акцију против Турака. И када се у Цариграду дознало за запете одношаје између папе и синодиста, који су опет сваки за се груписали били политичке факторе око себе, гледао је византијски двор да стиша распаљене страсти на западу, да измири синодисте и папу, како би ови уједињени лакше могли покренути западне политичке факторе на акцију против Турака. Но ово крај свега настојања никако није полазило за руком. Противносги бјеху * велике, јаз бјеше и сувише дубок а да би се тако лако могао пребродити. Огуда је и дошло да је становништво Цариграда с јесена 1437. имало да види чудан призор у пристанишгу цариградском. ГГочетком септембра стигле бјеху наиме папске галије у Цариград, које су имале одвести цара Јована VIII. са патријархом Јосифом у Игалију, гдје се накнадно имало одредити мјесто у коме ће се расправљати о унији. Почетком октобра стигоше и галије базелских синодиста, које су требале однијеги цара са патријархом у Васел или Авињон. Па глас да су стигле и галије синодиста базелских наста велика забуна у двору и патријаршији, а велико раздражење у цариградском пристанигпту. Заповједник папских галија хтједе напасти на синодске галије и тек на заузимање цара Јована УП1. одуста од те намјере. И цар и патријарх не хтједоше приотупати преговорима за унију у одсуству папину. Такав поступак чињаше им се неправилан, а што је главно базелски синод са својим револуционарним тежњама не улијеваше великога повјерења, не пружаше јемства да ће кашње својим ауторитетом моћи покрен^ти иолитичке факторе да притекну у помоћ Цариграду. Када се дакле напушгало старо и правилпо вјеровање, којега, се тако чврсто држаху шири народни слојеви и велика већина клира, требало је онда имати сигурне гаранције да ће за ову велику жртву и запад жртвовати са саоје сгране. Једина је гаранција била у папи, правом и легитимном представнику римокатоличке цркве по тадашњем схватању мјеродавних политичких кругова у Цариграду. Стога се цар Јован УПЈ. и патријарх Јосиф и ријешили да пођу у Италију на папским галијама, позивајући у пошљедњем моменту и изасланике синодске да пођу с њима у Италију, гдје ће цар учинити покушај да их помири с папом. Ну синодски посланици не хтједоше о измири са папом ни да чују, него уз свечан протест отпловише 2. новембра 1437. из цариградске луке, стигавши у Басел 13. јануара 1438. : ). Поред вборвика Ћеконијева драгоцјену грађу прузка за преговоре синодиста са Цариградом пети том анамените абирке: „СопсШнт ВавШепзе. ЗииЦеп ип<1 (ЈиеПеп гиг безсМсћЈе Лез СоаС11а уоп Вазе1". (Баае1 1904). На стр. 175—363 приопћени су ту упуства и документи бавелског слнода њи% ховим ивасланицима бискупима Либека, Визе, Парме и Ло8ане, а сј«м тога приопћен је у том одјељку' и веома занимљив путопис ових изасланика.