Istočnik

ЗА ЦРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ ИОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XIX. Сарајево, 31. маја 1905. Бр. 5. ВЛАСНИК: АЕ. И МИТР0П0ЛИЈСКА КОНСИСТОРИЈА ДАБРО-БОСАНСКА У САРАЈЕВУ УРЕДНИК: протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије. На Васкрс. — Владимир БобериЛ, Вогу хвала! дочекали смо и славимо у име Оца и Сина и светога Духа свијетли Васкрс Христов, тај празник над празницима и славу над славама, као што радосно пјева у келичанственим пјесмама света црква наша. А зашто света црква наша слави Васкрс Христов тако дивним пјесмама и одличним именом ? Као што је диван ведар свијетао дан иза мрачне ноћи, као што је љупко и њежно прољеће иза дуге и несносне зиме, као што је пријатна и велика радост иза црних дана тешке жалости и невоље таку и још већу пријатност, радост и срећу донио је грјешном роду човјечјем свијетли Васкрс Христов. И црква Христова свијетлим и златним словима забиљежила је знаменити и божанствени догађај овај, да срећна покољења славе сем деик, ег<?жб соткори Господк; па и ми, браћо, као вјерна дјеца свете православне цркве, Еозрдд8е/МГА и козкесмимгл конк! Да разумијете радост данашњу, радост Христовог васкрсења, пренијећу вас за час побожним мислима у прошлост људскога рода. Колико страшну мрачну ноћ, колико дугу несносну зиму, колико црних дана тешке жалости и невоље провео је и пропратио људски род у гријеху и пол, влашћу смрти чекајући избављење, које обећа Бог још праоцу нашем Адаму. Па кад се већ родило избављење људи у Витлејему, граду јудејском, тек што је засијала искра наде невољним људима, сатана се и опет подигао био, да им у зачетку још уништи и ту наду. 0, колику жалост претрпјели су очевидци голготскога догађаја! И зар није грјешни род људски послије свршенога