Istočnik

Отр. 254

ИСТОЧНИК

Бр. 8. и 9.

ГЛАВА ДРУГА. 0 српским православним парохијама, парохијским звањима и парохијском свештеиству. а) 0 парохијама и парохијским звањима. § 62. Српска православна парохија је скуп правовјерних т. ј. исповједника источно-православне вјере при једној парохијалној цркви, а у духовпој области једног те истог пароха односно душестаратеља. § 63. Садашњи опсег српских православних парохија моћи ће у будуће на начин у § 2. ове уредбе означени иадлежни епархијски управно-просвјетни савјет споразумно са падлежним еиархијским црквеним судом промијенити. § 64. Мјеста, која пијесу у стању издржавати за се цркву и пароха и друго за цркву потребпо особље, морају се најближој парохији као филијала придружнти. § 65. Ако би иптереси цркве ипак захтијевали, да се у таквим мјестима уздржи одпоспо образује самосталпа парохија, мора падлежпа епархијска управа тој потреби задовољити и сама се за набавку потребитих за то средстава сходпим нугем и начином постарати. Иначе ако би така мјеста сама желила засебну парохију сачињавати, морају се прије исказати, да су у стању уздржавати цркву и пароха, и правоваљано се обвезати, да ће пароху даватн сходну дотацнју. § 66. Једна парохија може обухватити више мјеста. У том случају одређује епархијски црквени суд сједиште пароху, у колико исто не би већ прије одређено било. § 67. Једна парохија може имати и више цркава, али је само једна црква парохијална — све остале у парохији цркве или су саборне или су филијалне, или заводске и приватне црквице. § 68. У једној општини може при једпој парохијалпој цркви бити у правилу само једна парохија, а у елучају потребе и више парохија. § 69. Свака парохија има своје парохијско звање. Колико има у мјесчу парохија, толико и парохијских звања. Према томе имаће свака парохија своје засебне матице и друге прогшсане парохијалне записнике и књиге, и свој засебии званични печат, који носи у