Istočnik

Вр. 10.

источник

Стр. 333

народом својим провео у устанку, борећи се међу првима за ослобођење Херцеговине. Све врлине што само могу красити свећеника, биле су код њега Не само у цркви, него и свугдје, гдје му се дала прилика, он је учио, упућивао и савјетовао народ на добро, а што је учио и говорио, то је и животом својим посвједочио по оној Његушевој: »Добар пастир, јер гато каже ином, И сам својим потврђује чином!« Племепитост душе, доброта срца, разборита ријеч, узоран моралан живот јесу особине, којима се он вазда одликовао, а које му прибавише љубав и ношто вање код свију Срба Гачана и код претпостављених му духовних власти. Црква, школа и слобода народна то је била тројица, за коју је он живио, радио, војевао и душу иоложио. Смрћу његовом изгубило је свећенство херцеговачко једнога од најбољих другова својих, јер је он спадао међу оне ријетке родољубе, који су се у пуној мјери своме роду одужили. Стога нека ти је вјечан спомен међу браћом и у народу, врли трудбениче и узор свећениче, оче Лука! Својим животом и радом у винограду Господњем заслужио си оне ријечи Господње: »Слуго добри и вјерни, уђи у радост Господа твога!« Вјечан ти спомен и лака ти била црна земља! "ј" Нротосинђел Иахомије Николајевић, пострижник манастира Довоље на Тари, некадашњи настојатељ манастира Св. тројице код Пљеваља, велики добротвор другитва »Просвјете«, иреминуо је дана 26. сеитембра т. г. у манасжиру ЖитомислиИу у 76. години живота, а 53-ој години свеЛеномонашке узорне службе. Врли покојник рођен је 1829. године у Спужу, у Црној Гори. Учио се наукама у задужбини Немањића, манастиру Довољи. на Тари (у Пљеваљском срезу), гдје је у 20. год. живота свога примио монашки чин. Као одлична монаха рукоположао га је у Мостару митрополит Јосиф за јерођакона 29. јуна 1853. г. а сутра дан 30. јуна за јеромонаха и додијелио га на службовање мапастнру Довољи. Ту је наскоро постао и настојатељем. За тијем је као настојатељ служио у манастиру св. Тројице, код Пљеваља, одакле је због неких политичких разлога послан у тамницу у Сарајево г. 1863. У Сарајеву и у Травнику тамновао је годину дапа. Год. 1864. по изласку из тамнице, био му је забрањен повратак у Херцеговину, стога је од 1864,— 1866. служио на парохији у Високом. Год. 1889. 17. децембра произвео га је у старој сарајевској цркви за протосинђела блажене памети Митрополит Николајевић. Од год. 1898. до септембра 1904. г. провео је покојни Отац Пахомије у Чајничу живећи од мировине. Осјећајући се изнемогао под теретом старости, завјештао је врли покојник нрошле 1904. год. сву своју уштеду у износу од 20.000 круна друштву »Просвјети« у Сарајеву, те је тијем даром постао један од првих и највећих друштвених добротвора. Прије годину дана преселио се покојник из Чајнича у манастир Житомислић код Мостара, гдје га је ето и смрт затекла. Покојникову погребу, који је обављен 28. пр. мјесеца, присуствовало је и Његово Високопреосвећенство Митрополит Херцеговачкозахумски госп. Петар, те много свећенство обојега реда из манастира Житомислића, Мостара и најближе околине. Са покојником у храму опростио се у лијепом говору игуман житомислићки о. Христифор, истакавши главне тачке из покојникова живота и рада. Испред друштва »Просвјете« па манастирском гробљу опростио се са покојником проф. мостарске гимнасије г. Милан ЋуковиЛ, истичући