Istočnik

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XX. Сарајево, 28. фебруара 1906. Бр. 2. УРЕДНИК: протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

Како да се утре пут доброј вјерској настави у основним школама? Ријеч прије грађења нове наставне основе за православни наук вјере на елементарним школама. У новије доба опажа се све живљи покрет против недостатака у нашој вјерској настави на основвим школама. Питање ово постало је, код нас духовних пастира и учител,а, питањем прогресивне природе. 0 друге стране, аастој и назадак у практичном раду и најревнијих наших катихета, упућује нас на озбиљно размишљан.е: како да се утре пут доброј вјерској настави у основним школама ? Приговара се опћенито паставпој основи, уџбеницима и неиравилном методу. Погледом на ове сумарно истакнуте кардиналне недостатке констатујемо, да се наставом у вјери у основпим школама. по досадањој пракси, постизава цијел. саопштавања религиозног знања у што већој мјери, не пазећи при томе на питање о унутарњој идеји, која веже и спаја материјал предавања. Констатујући наведени факат придружујемо се конкретном мишљењу руских катихета, које ћемо, течајем разматрања, есенцијално тангирати. Код оваке вјерске наставе налазимо просту конзеквентност неопходпих хришћанских знања (објашњавање молитава, заповиједи и символа вјере) а ге органичку систему. К томе долази познати чисто технички начин предавања са питањима и одговорима, у које су јуридички заодјенуте религиозне мисли. У оваком пак случају методика предмета, обзиром на краткоћу и тачност, у толикој мјери исушује религиозне истине, да од њих остаје