Istočnik

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ НОТРЕБЕ СРНСКО-НРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XX. Сарајево, 30. априла 1906. Бр. 5. ' УРЕДНИК: протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, ирофесор богословије.

Фрагменат „Молитвеника јеромонаха Арсенија Требињца". (Повјест). Овај језични споменик средњо вјековпе црквепо-словенске књижевности био је у пошљедње доба својина једне угледне свештеничке породице, а сад је у богосл. библиотеци у Рељеву. Од када се налазио у ове фамилије, није се могло ништа сазнати. (Наслов). Име, горе истакнуто, дао сам по натпису, који се налази на првом и другом ненумерираном листу овога споменика. Тако п. пр. на другој страни првога листа стоји: „ш книга /иолитакникк ермонлх 4 лрсЕниа тршинца". Књига је била оаио својина овога мужа, али је он није писао. Да је фрагменат (уломак), види се јасно из сл.едећега о чему ћемо даље говорити. (Саољашњи облик). Кодекс је мале осмине. Корице, искрзане на ћошковима, од подебела су папира, с поља превучене глатком, по свој прилици свињећом кожом, а изнутра танким папиром са златним шарама, врло изблиј>ф°лим, тако да се једва могу распознати. Листова има I —П. -|- 62. ГГрва дка су листа ненумерирана (I—II) и као да су мало млађи од осталих. Ова два листа имају разних прибиљежака, о којима ћу коју на крају рећи. Она 62 листа садрже текст ове књиге. С почетка нема првога листа, за тим осмога, а на крају више их. Оло је тим већа штета, што су писареве примједбе пропале, те не знамо тачно, ко је када и гдје ову интересантну књигу писао. Овако нам не остаје ништа друго, него да нагађшо по материјалу и начину писања као и по садржају и језичним особинама. Ради тога ћ^мо се кашње обратити на ово питање, када све ове премисе будем претресао.