Istočnik

ДУХОВНН лист

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРИСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У ВОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XX.

Сарајево, 15. маја 1906.

Бр. 6.

УРЕДНИК: протосинђед ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

О иконоборцима 1 ). Гр. Кузмановић, парох — Тиса-Хиђош. Од како је цркве Христове на земљи, готово од тога доба било је и има у њој незадовољпика. Или је повјек тако дубоко пао, да у почетку па ни данас није могао и не може да схвати, осјети и разумије гдје је пут, истина и живот или мора да буде порел, истине и заблуда, — борбе и да тек у борби са заблудама, као злато у ватри, засија истина пунијом, сјајнијом свјетлошћу. ... Ко би то знао!.. На цркви, остављеној људима и њиховој бризи, није се увијек видио истински одсјај истинске науке Христове због људских злоупотреба, којих је било у прошлости, а којих и данас има. Према оној : да акција изазива реакцију, — устајало се против тих злоупотреба ако не одмах а оно касније, — али је тим оштрија реакција бивала. ЈБуди отворенија срца и осјетљивије душе нису могли увијек гледати мирним оком огромну разлику, — кад већу кад мању — између онога што се збори и што се твори. Војевали су они против неистинитог служења Христу и науци Нзеговој, али редовно и у крајности залазили. На истине науке Христове, које за сва времена вриједе, удараху не једанпут печат својих мисли, ограничених, временитих, спутаних... и намјера не увијек чистих. Небројених доказа о томе налазимо у досадашњем животу цркве. Ни непосредна близина, ни свакодневно дружење са Спаситељем, ни слушање ријечи Његове из уста Његових, све то није зар било ') Говорено на вбору свештенства вел, кикиидског протопрезвитерата у Турском Бечеју.