Istočnik

Стр. 244

И С Т 0 Ч Н И К

Вр. 10.

НЕЗВАНИЧНО. Чудеса Пресвете Богородице. Пише: Дионисије Миковић, игуман. (Наставак.) 0 коринској икони Божије Матере. Осмог септембра 1295. годнне, један станонник града Риља отишао је у лов у густе и тешко пролазне околне планине. Промичући се кроз разна дрвећа на обали ријеке ,,Тускаре", оиази од једном у коријену једног великог дрвета икону пресвете Божије Матере! Лик бјеше окренут земљи. А кад он са страхопоштовањем подиже икону, тај час провре извор бистре хладне воде на мјесту, са кога је икону подигао. Ловац, поражен овим чудом, хитро се поврати у град, и све исприча својим сугра^анима. А кад дознаде за то кнез риљски Василије Шемјака, пожели, да се света икона неодложно пренесе у град Риљ. Али гле чуда! Светињи није било угодно и није се дала пренијети! — Но кнез Василије хтио је и поред тога да испуни своју намјеру, али у таком једном покушају ослијепи, и немогне се ни дотаћи свете иконе. Тек послије многог кајања и мољења пред истом светом иконом, врати му се очњи вид! Света икона ова за неко вријеме остала је на своме мјесту, а кад кнез и грађани риљски саградише храм рођења пресвете Богородице, даде се Она у храм пренијети. А у част јављења РБеног установише велику славу и светковање: 8. септембра, сваке године. Али гле чуда! Послије мало времена света икона ова чудесно је оставила град, и поново се јавила на мјесту на ком је први пут нађена. Кнез и грађани риљски, покорни вољи Божијој, саградише Јој на мјесту том храм за службу часовну. И у тој часовници налазила се ова света икона 302 године, лијечећи болесне који су јој с вјером прилазили. Када 1385. године Татари разорише град Риљ и његову околину, сагорјела је и часовница у којој се налазила ова чудесна света икона. Татари је не могоше сагорјети па је од пакости расколећаше и разметнуше!