Istočnik

Отр. 802

источник

на којој другој планети, гдје је та привлачна сила мања, неће тежити ви пола тоне. Хришћанство уклања привлачну силу свијета и то је један начин, на које оно умањује терет, бреме људима. Оно их учини грађанима другога свијета. Што је јуче важило једну тону, данас не важи ни пола тоне. Тако, не мијењајући околности дотичног, дајући само шири хоризонт и друго мјерило, свијет добива сасвии други изглед. Хришћанство је, као што је Храстос учио, најистинигија филозофија живота, што се до сад чула. Упамтимо добро да ми тиме мислимо само Христово хришћанство. Остале су верзије или само карикатуре, или претјераност, или неразумијевање, или кратковидност, или површноет. Нзихов циљ је безнадеждан а резултат јадан. Свак ко пође овом стазом, наћи ће нов живот. Како успијевају плодови. Да сам узео за предмет само мир или спокојство, говорио бих и о другој врсти мира или спокојства. Но моја је тема: да искуство, које добијемо хришћанским животом, није дјело чаролије него стоји под законом узрока и пошљедице. Мир или спокојство сам изабрао као једину илустрацију лјеловања тога принципа. Кад би било времена и мјеста прешао бих сва хришћанска искуства редом и показао како се тај закон може примјенити свакоме од њих. У осталом мислим, да ће најбоље бити, да те остале вјежбе оставим вама. Никакво библијско штудирање неће вас довести ближе Вогу и учинити вам хришћански живот солиднијим и сигурнијим. Навешћу вам још само једну илустрацију прије него завршим. Откуд долази радост? — И она је ствар узрока н пошљедице. Нико не може добити радост молењем. То је најзрелији плод хришћанскога живота н као сви плодови, мора одрасти. Има људи, који нису никад у свом животу посијали сјеме радости. Други опет, ако су и посијали зрно, два, нијесу доста живили на сунчаној свијетлости да би могло донијети плода. Па откуд је радост? Христос је изнио своје учење о том у једној од најбољих својих прича, У сваком случају, да бих се позвао на љегово учење, јер не бих желио да мислите е ја сам од себе говорим. Он је о томе расправио исцрпно. Нећу понављати цијелу илусграцију. То је прича о чокоту. Па шта је хтио том причом? Није Он то истакао само као фиву илустрацију општих истина тврдњу тајанственог јединства и доктрину о пребивању Христову у нама. Има још нешто осим тога. Кад је испричао, окренуо се ученицима и рекао, да ће им већ казати за што је то говорио. Т. ј. казаће им како да добију радост. „Ово вам говорих да радост моја остане у вама..." То је било намјерно и очито саопштење његове тајне о срећи.