Istočnik

Стр 66

источник

Бр 5.

епархије, нијесу могле увести сталних плаЛа, него су увеле провизорне плаће или награде, са којим је свештенство морало бити задовољно. Те су плаће тако јадне и кукавне, да управо понизују и свештенство и народ, а нијесу баш угодне ни за једну модерно уређену државу а ни цркву, која хоће да свештенство има 8 или најмање 6 разреда гимназије и богословије, јер су мање од плаћа, коју имају жапдари и финанси у нашој домовини. Оне су одређаване према буџетима појединих епархија, те износе од 1000 до 1200 круна без катихизације, која се неможе рачунати у плаћу, јер је имају само они свештеници, који иредају вјеронауку у државним основним школама. 1 ) Осим ових плаћа свештенство има право и на епитрахиљски приход према таксама, које су одређене за поједине свештенорадње, а опет у свакој епархији посебно. Сад нећемо говорити о томе у колико се слаже таксирање свештенорадња са Христовим ријечима: „Бесплатно сте примили, бесплатно и давајте" и каквим је све неприликама изложен свештеник наплаћујући те таксе, него да видимо колико те таксе могу донијети свештепику. Узмимо једну парохију од 250 домова у мостарској епархији, гдје је и писац ових редака, и гдје је таксирана крсна водица са 1 К, вјенчање 4 К. погреб велики 6 К, погреб мали 1 К 2 ) Остали обреди, као крштење, исповијед и причест нијесу таксирани, јер се неплаћају, а обреди, као што су молитва, водоосвећење, јелеосвећење и др. нијесу обвезни, те се ријетко свршавају па се немогу ни рачунати. Дакле у једној такој парохији свештеник добије: за 250 крсних водица = 250 К; за 12 вјенчања по 4 К = 48 К; за 15 великих погреба по 6 К = 90 К; за 25 малих погреба, по 1 К = 25 К. То је свега 250X48X90X25 = 413 К, а нека још у најбољем случа/ју добије за остале необвезне свештенорадње до 90 К, то је свега 500 К и још плаће 1200 К, то је свега прихода 1700 круна. У осталим је епархијама мало или нимало боље. Свештеник већ по служби својој мора држати коња и слугу, јер без њих му је немогуће удовољавати дужности својој и ићи по селима. Издржавање коња код жандара је паушалирано са 30 К мјесечно, 3 ) па толико мора и свештеник на њега трошити, а кад је скупоћа пиће и више. Нека узме за слугу најглупљег сеоског мангупа, запашће га са храном 40 К мјесечно, а то чини коњ и слуга годишње 600 К Као члан

4 ) Ивнимку чини сарајавска епархија, која даје свештенству 1440 К, али са катихизацијом, па макар и небило државне основне школе.

2 ) Још би било ва спровод код малог погреба 2 К, али се дјеца на селима сахрањују махом бев спровода, те се то и ненаплаћује.

'■>) И овај је паушал мали, па многи немогу да држе коња, јер морају од своје плаће надоилаћивати ва његово ивдржавање. *