Istočnik, 15. 03. 1909., str. 3

Стр 66

источник

Бр 5.

епархије, нијесу могле увести сталних плаЛа, него су увеле провизорне плаће или награде, са којим је свештенство морало бити задовољно. Те су плаће тако јадне и кукавне, да управо понизују и свештенство и народ, а нијесу баш угодне ни за једну модерно уређену државу а ни цркву, која хоће да свештенство има 8 или најмање 6 разреда гимназије и богословије, јер су мање од плаћа, коју имају жапдари и финанси у нашој домовини. Оне су одређаване према буџетима појединих епархија, те износе од 1000 до 1200 круна без катихизације, која се неможе рачунати у плаћу, јер је имају само они свештеници, који иредају вјеронауку у државним основним школама. 1 ) Осим ових плаћа свештенство има право и на епитрахиљски приход према таксама, које су одређене за поједине свештенорадње, а опет у свакој епархији посебно. Сад нећемо говорити о томе у колико се слаже таксирање свештенорадња са Христовим ријечима: „Бесплатно сте примили, бесплатно и давајте" и каквим је све неприликама изложен свештеник наплаћујући те таксе, него да видимо колико те таксе могу донијети свештепику. Узмимо једну парохију од 250 домова у мостарској епархији, гдје је и писац ових редака, и гдје је таксирана крсна водица са 1 К, вјенчање 4 К. погреб велики 6 К, погреб мали 1 К 2 ) Остали обреди, као крштење, исповијед и причест нијесу таксирани, јер се неплаћају, а обреди, као што су молитва, водоосвећење, јелеосвећење и др. нијесу обвезни, те се ријетко свршавају па се немогу ни рачунати. Дакле у једној такој парохији свештеник добије: за 250 крсних водица = 250 К; за 12 вјенчања по 4 К = 48 К; за 15 великих погреба по 6 К = 90 К; за 25 малих погреба, по 1 К = 25 К. То је свега 250X48X90X25 = 413 К, а нека још у најбољем случа/ју добије за остале необвезне свештенорадње до 90 К, то је свега 500 К и још плаће 1200 К, то је свега прихода 1700 круна. У осталим је епархијама мало или нимало боље. Свештеник већ по служби својој мора држати коња и слугу, јер без њих му је немогуће удовољавати дужности својој и ићи по селима. Издржавање коња код жандара је паушалирано са 30 К мјесечно, 3 ) па толико мора и свештеник на њега трошити, а кад је скупоћа пиће и више. Нека узме за слугу најглупљег сеоског мангупа, запашће га са храном 40 К мјесечно, а то чини коњ и слуга годишње 600 К Као члан

4 ) Ивнимку чини сарајавска епархија, која даје свештенству 1440 К, али са катихизацијом, па макар и небило државне основне школе.

2 ) Још би било ва спровод код малог погреба 2 К, али се дјеца на селима сахрањују махом бев спровода, те се то и ненаплаћује.

'■>) И овај је паушал мали, па многи немогу да држе коња, јер морају од своје плаће надоилаћивати ва његово ивдржавање. *