Istočnik

источник

Стр. 125

свештенику, учитељу, а доцније непослугнност држави и њезиним законима. За то родитељи за времена и за врућа трага исправљајте. Али не увијек и истим начином, јер сва дјеца нису једнака. Док је једном дјетету довољна опомена мајчина, то другом треба озбиљан укор очев, трећем опет казна. Али за казну не ваља увијек употребљавати батине па још душманске, јер дјеца огуглају на њих, па послије и нехају за ту казну; а батинама се могу дјеца и озлиједити, особито ударањем по глави, која је њежна а и сједиште мозга, па се тако може у дјетета памет помјерити. За то паметни родитељи по потреби казну мијењају: једанпут покуде неваљало дијете пред ким угледним и поштованим. Други пут му ускрате за казну једно јело или цио оброк, трећи пут му недозволе игру, ме^у другари, а у најтежим преступцима дјечијим • лаћају се шибе. Но кад год казну обећају, дужни су је и испунити, јер иначе губе углед и постају лаже пред рођеном дјецом својом. Велику помоћ васпитању, а неизмјерну корист за будућност дјечију пружа рад. Чули смо, да је Преблагословена Дјева Марија на васпитању при храму јерусалимсгсом осим науке о закону Божијем, учила се и вриједно радила женски ручни рад. Нека се и наша дјеца на Њу угледају. Јер у дангуби и доколици се ра^ају многи гријеси. Забавиш ли дијете од мале малоће послом (да богме лакшим) нећеш му дати времена да гријеши, а и за будућност ћеш створити, вољна, орна и извјежбана радника. Неки родитељи, који немају правилног схваћања о љубави прама дјеци говоре: нећу дјецу да заробим, та није то нужда нама, а незнају и немогу знати шта ће будућност њима и њиховој дјеци доиијети, и да се баш на њиховој дјеци може остварити она народна: „млад луђак. стар просјак". Родитељи! Примите срцу ријечи моје данашње и по њима се владајте, како на суду Свевишњега неби били осуђени, да сте се за земаљско пропадљиво благо више бринули, него за своја ро^ена. Амин.

ГТреглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У нашој цркви. Улро. Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Г-ригорије ЖивковиЛ умро је у Меминској у нетак 24. априла у 70. годипи живота. Тијело покојног митрополита сахрањено је у Карловцу. На сахрани је био високо-