Istočnik

ГОД, XXIII, СНРШЕВО, 31. ЈУЛП 1909, БР. 14,

ИСТОЧНИЕ ЗВАНИЧНИ ОРГАН

БЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власпиштво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА.

Одговорни уредник: синђел Др. СИМЕОН НОПОВИЂ, професор-катихета вел. гимназије.

Рукоположења. Његово Високопреосвегитенство госп. АЕ. Митрополит Евгеније, рукоположио је свршепог богослова Јована Шкаљка 19. јула о. г. у храму св. Богородице у Сарајеву за ђакона, а 20. јула у храму св. Архистратига за презвитера и повјерио му је парохију Пљеву у протопрезвитерату герзовачком у администрацију. Ма^пшошаПа српскога народа у прошлости. Студија из културне историје српскога народа. Написао Радослав М. Грујић, (Наставак.) ГЈритиснут оваковим опомеиама мораде митрополит, по жељи државних власти, одмах ту у Бечу, а да није могао ни испитати право стање ствари, написати пастирску посланицу српском и румунском народу и свештенству у Темишварском Ванату; у којој, испричавши укратко шта му је дало повода томе, наставља овако: „за то (ћесар) „ско1о запокедк оп|,ро садл изнокд ест послдлк, ил слакн8 та/Иошнк> ванатскб „лд<ииннстра1Џ10, скил1к пбгмицирати и иокдзлти, дл и но кс8да, по кс^ „ стј \ к н сме\ испита се, где ен се нлшли такоки кезздконоткорци дл се Вфате „и телесномк ка1|1игол1 г к фроф8н5, и клко сддк, тако и Кнапредт*. И такожде, „а к о к и с е р & з 8 Л1 е л о, д л п о а р \ \ е р е и с к о л^ 8 з н а н к> и д о п 8 ф е н !о т л= „коко се г д е к8де доп8стило кеззлконо кенчати, дл от " „ г о к о р к к е л и к и д л к д т и ; и л и & к о к и н е к р е ж д о о т о л» к и д о к р е