Istočnik

8

седмично, тако и опима, који су радили на часу са 2 разреда и то по 1 час седмичпо, да у споразуму са дотичном мјесном школском управом број седмичних вјеропаучних часова повисе тако, да мјесто досадашњих 2 вјеронаучна часа у будуће раде 4 часа седмично, ако је школа у сједишту парохову и то радећи са ]. н П. разр. истодобпо 2 часа седмичпо и са Ш. и IV. разр. у исто доба 2 часа седмичпо; а ако је школа изван сједишта парохова, да мјесто досадашња 2 вјеронаучна часа у будуће раде 3 часа седмичпо, и то радећи са сва четири разреда па сваком часу вјеронауке заједно. Упрапитељи протопрезвитерата имају сваки пут иза прегледа рада катихета народних осиовних школа у извјештаЈу своме о ностигнутом успјеху катихете истакнути, да ли је у колико је дотични катихета овој наредби удовољио. Из сједиице епархијског црквеног суда, држане 18. јуна 1909. За АЕ. Митрополита Дабро-босанског: у. з. Редовгш члан епарх. цркв. суда: Гавро ГашиК, презвитер.

Епархијски црквени суд у Сарајеву. Број 119 из 1909. На основу овопредметпог образложеног предлога референтова, да се обдржавање свештеничких сједница у појединим протопрезвитератима спроведе: Ријешено је: Упутити управитеље свих протопрезвитерата, да сваке годипе најмање двије сједнице са свештенством свога протопрезвитерата одрже и сваки пут све своје свештенике претходно о дневном реду и дану сазива обавијесте, а по одржаној сједници записпик свештепичке сједнице са свима расправним предметима овом суду на одобрење односно на знање подносе. Свештенство у сједницама расправљало би питања, која се односе на рад свештеника као свештепослужитеља, пастира, учитеља и проповједника, а расправљајући о том старало би се, како би што успјешније у свима правцима рада и живота удовољило позиву свпме имепито: као проповједници слова божјег, начелници парохија и као катихете и изналазило би нута и начина, како би религиозно морално стање народа најуспјешније унаприједило, духовни развој повјерених потпомогло, од предрасуда народ излијечило и од вјерске равнодушностн очувало. Према томе рад свегнтеничких сједница кретао би се у границама, које обухватају дужности свештепо-пастирске службе, с тога би се на сједницама и претресала само она питања, којима је циљ, да се вршењу многоструке и пупе одговорности свеплтеничке службе помогне. На једпој од свегптеничких сједница, која би се сваке године уз св. апостолски пост одржавала, имала би се увнјек исповјест и причест свештеника извршити. Сваке сједнице одредило би се, ко ће пригодом идуће свештеничке сједнице у цркви служити, а ко проповједати — а да се сви закључци сједнице по одобрењу овог суда тачно изводе, о томе ће се старати управитељи протопрезвитерата као надзорни органи суда. Из сједнице епархијског црквеног суда држане 5. фебруара 1909. Референт: ГашиЛ.