Istočnik

Бр 17.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 251

„ поилшот^к за гек-к, ниже пдки скод д-ккици иди к'докици дл ддигттх за „ни\ г к; иво из гего конф8зЈи и и^оцеси /иогбттх произити гакоже на лшоги> „лгкггт* Ш прежде м В чилоса г ) И Л1це ки котори скап 1 1 енник г к тлкокја дерзп8л'к „к-кнчати «5 сана скоеги) изкбржентк кбдст-к". 2 ) Али, поред свега озбиљног и ревносног настојања митрополитова о чистоћи брачних веза, ииак се збиваху многи ненормллни догађаји у брачном животу нашега народа, који пружише повод државним властима, да опет подигну глас свој против тобожње бигамије ц полигамије код наших предака. И тако, поводом неких коикретних случајева, подиже се прва земаљска администрација у Србији и оштро опомену митрополита Вићентија, да поново упути свештенство, да нипошто не сме венчавати људе и жене, којима су први брачни другови у животу, а народу да објасни тешке казнене последице такова преступа. Митрополит је удовољио тој жељи државне власти и у писму своме од 6. октобра 1734. г. јавља он администрацији, поред осталога, и то, да је издао окружницу против бигамије и позвао свештенство да се не меша у световне послове. 3 ) — Ну, већ наскоро после тога отпочиње велики процес против обркапетана народне војске у Крагујевцу — Станише Марковића-Млатишуме ради тобожње бига1 ) Збиља је са оваковим браковима било великих нагевања. — 1787. г. изашла је једна цчрска наредба о склаилњу бракова православних с унијатимм, у којој је варочито само то истакнуто, да православеи муж несме своју ж;ну унијатку у вршењу. њених верских обреда ни најмање спречанати. А генерал Пегаци у вараждинском и карловачком ђенералату сматрао је свакч такав мегповити брак као огмицу (^еЉеггаиђ) и прогласио је, да ће дотичне л»уде смрћу казнити (В. у 1)г. 8сћ\У1скег а, — 2 аг Сгезсћгсћке Дег КГгсћПсћеп 1Јп10п 111 (1ег СгоаИзсћеп МИНагдгапге у А гс М у {пг <)«1егге1сћ. Сге8с1псћ1е Б<1. 1Л1. р 311. и упор. Бартенштајна, — Каггег Бег1сћ4 . . . р. 73—4.). 4 септембра 1748. г. поднео је народ српски у Славнонији своје тегобе Народно-прквеном Сабору у Карлозцима, међу којима се под тач, 7. налази и ово: » Г'ри н3 селд Глтшцл, 8 клрлкћи кнржитичкој, кс? трн рождж мтк рилкжлтоличЕГкг, кои^'к еднл 1.7, дрВгд 7, трет;д 5 лкТ'К с' Л1&КЕКИ сконлтн илшего 3ДКОНД жишд И слдтх ОТТ^ 1-ОП у л&гд кинп бс8 лрктнрлт! код сдд рсчЕНИЕ кдрлпћЕ. Види : Рад. М. Грујић, — Грађа за Историју Пакрачког Вллдичанстза, Ср. Карлонци 1907., р. 72.)". И на седници Народно-цркзеног Габора у Карловцима, 12. јула 1769. г, расправљано је нитање о мешовитим браковима. — Комесар је изјавио, да су државним властима већ додијале многе тужбе против православних овештеника, који насилно доведене римокатоликиње венчавају с православнима. Владика горњо карловачки Данило Јакшић иоднео је тада цредлог, да се: „Мешовити бракови, који су само повод неслози између оба свештенства, због тога, сасвим забране" (В. Соп§;ге88 Б1аг1ига од 1769. г у К. ХЈп^аг. НоИкопгћ-АгсМу-у. Шуг Ас1ец бр. 149 ех 1769.). Касније је то иитање уређено тако, да се мешовити бракови могу склапати, али су православни свештеници дужни иотражити дозволу од дотичних римокатоличких или унијатеких епископа, кад хоће "један такав брак да благослове (Видч §. БХХУ. у Регуламенту од 1777. г. и §. 1 ј ХУШ. у Деклараторији од 1779. год,). 2 ) У тач, 35. говори се подробао, како треба у књигу венчаних заводити нововеачане брачне парове ; те у случају венчања на основу какове архијерејске диспензације и целу ту диспензацију' од речи до речи, у ту књигу преписати. 3 ) Концепат писма у М. II. А. К. под бр. 235 ех 1734. — Упор, Мил Јакшића, — О Вићентију Јовановићу, Нови Сад 1900. р. 211.