Istočnik

Бр 14.

ИСТОЧНИК

Стр. 229

Говорећи о афричким расама налазимо ову важну изјаву ученога писца: „... ми смо у опће данас сви с тим на чисто, да се је процес човјекова иостанка обавио на једном мјестиу, и да на крају крајева имају све људске расе једно заједничко џоријекло.* 1 ) Исто тако је значајно његово мишљење о великој сродности Семита и Хамита. народа, названих тако према библијском реферату о Нојевим синовима Симу (8еш), Хаму и Јафету. Тако вели за Симовце и Хамовце и њихове језичне скунине: „Да су то сродне језичне скупине, које су потекле из истога заједничкога прајезика, изнад сваке је сумње. Сјајна истраживања Ермана и Сете-а (ЗеЉе) доказала су ову сродност пуно јаче и евидентније, него што се то до сада узимало, те су, и ако не без отпора, популарисали ту идеју у широким слојевима тако, да братски одношај међу Хамом и Симом није напросто самовољна биљешка у генеалошкој таблици народа, коју налазимо у Књизи Постанка". 2 ) Ето и профана знаност даје право том историјском реферату Библије. Зато и није узалуд речено, да се Библија не треба бојати ни најмање објективнога знанственога истраживања, ма то долазило ма с које му драго стране. Напротив, кад би резултат другачије у овој ствари гласио, био би у контрадикцији с историјском чињеницом. Познато нам је свима, да су Израиљћани живјели у Египту, а за Мојсија се још каже, да је одгојен на двору Фараонову у свима знаностима мисирским. Мојсије је морао дакле тачно познавати оба језика тих двају репрезентаната семитских и хамигских племена. Оос1ог.

Читул а. Стеван Василијевић, свештеник парохије у Тумарама протопрезвитерата тузланског родио се 8. септембра 1852. г. у селу Срп. Шикуљама а у вјечност се након дужег побољевања нреселио 8. јуна о. г. у истом мје.сту. Осим основне школе пок. о. Стеван учио је нешто и богословије у Биограду. Од 1873. до 1880. г. био је учитељ у Возућој а 13. и 16. новембра 1880. г. руконоложен је и постављен парохом у Пурачићу, по том од 1904. г. у Возућој од 1906. г. у Бријесници и најзад од 1907. г. до смрти у Тумарама. Био је одликован црвеним појасом од Митроп. Дионисија 1887. г. Покојника су 10. јуна испратили до породичног гробља у Срп. Шикуљама три околна свештеника, изасланство општине тузланске, парохијани, земљаци и сродници а над отвореним гробом с њим се опростио протонамјесник Константин Драмушић из Тузле. Покојник је био удов а оставио је иза себе седмеро дјеце од којих је троје малољетно и потнуно неоскрбљено, јер није био члан удовичког фонда. Блажено покојном о. и брату Стевану: Бјечнаја памјат! Званични огласи. Земаљска влада за Босну и Херцеговину. ±>ро) 117537. из 1910. I- — х. Н а т ј е ч а ј. У сјеменишту срп.-правосл. богословског училишта у Рељеву упражњено је више питомачких мјеста, која ће се почетком школске *) Кураив је писца ове биљешке. ») р§. 49. ') јдђ. р§. 69.