Istočnik

;«е» ГОД. ХХ!У, СЛРНЈ&РО, 15. СЕПТЕПБРН 1910Т БР. 17.

источник

ЗВАНИЧНИ ОРГАН ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власништво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА.

Одговорни уредник: свештеник Др. ТОМО ПОПОВИЋ, професор-катихета вел. гимназије.

3:ва.ха:з2стз:Е20. Поглавица земаљске владе наименовао је учитеља православне вјере у великој гимназијн у Тузли Јована .Јовановипа правим учитељем у IX. дневном разреду. _ ^ ^ Златоустова литургија у грчком и славенском слуЉебнику. Протонрезвитер Дии. Јанковић — Сарајево. У сравЕвењу грчког служебника, штампаног у Венецији 1755., трудом Александра Канцелара, и славенских служебника: 1. штампаног у Москви 1763. и 2. штампаног у синод. штампарији у Петрограду 1890. године, наишао сам у изложењу литургије Златоустове на неке разлике, које сваког лнтургичара морају занимати. Тако у грчком тексту проскомидије код вађења частица из трећег иечата (просфоре) гласи текст (у преводу): „Св. славн. н всехвалн. апост. Петра н Павла, двојунадесјати и седмдесјати и всјех свјатих аиостолов". Дочим у славенском служебнику исто мјесто гласи: „св. слав. и всехвалн. апост. П. и П. и и рочих свјех свјатих апостолов". Код четврте частице из исте просфере завршује се грчки текст с набрајањем светих мученика а с ријечима: и всјех и всја свјатих мученик, — дочим су у славенском тексту набројене и свете мученице. Исти је случај код пете частице из ове просфоре, јер док грчки оригинал спомиње само преподобне оце, дотле славенски служебник набраја и преподобне, свете матере. Да се за владаоца има частица извадити, о том у грчком тексту ни спомена нема. премда је служебник не само правосл. свештенству отоманскога царства, него и других држава намијењен. Исти служебпик овд.је спомиње само: да се за ктиторе дотичнога храма ваде часгице и за архијереја, који је служећег