Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

Турке савјетом и материјално потпомагале, ишле им и посредно непосредно на руву.

Готово сва мађарска школска, државна и црквена и новчана тоспода постала су самртни непријатељи српскоме овом подузећу, а одани пријатељи Турака.

У корист Турака чињене су демонстрације и сабпрани прилози по цијелој Мађарској. У наклоности тој према Турцима писали су п слали пештански ђаци са великих школа адресе султану п његовим појсковођама; у тим адресама назива, мађарска школ= ска омладина султана пи његову владу „племенито мислећа“, а. турска војска је код њих „борац за јевропску цивилизацију“. данесеност њихова према Турцима била је ван чистог разума. — Но тежачки народ мађарски није се у том угледао на своју „интелитенцију“ — господу, већ је тада као и прије мрзио Турке исто као п ту господу, пјевајући му пјесму: „унцут, кућа терек паша != Свјестнији народни људи говорили су да су бијесна та господа, па, не знају шта раде, да и Турцима и њој (господи) треба нови какав Ђерђ Дожа,“) па да пм покаже шта значи народ глобити и новац п вријеме узалуд трошити — на одржање угњетача напретка, п народа.

Вели се, да толику мржњу на Србе и Русе Мађари за то негују, што су они ишли 1848. год. против њихове мађарске револудије за ослобођење од Аустрије, док су Турци побјеђене мађарске револуционаре братски примили и у заштиту узели, кад их је Аустрија натраг захтјевала, да их као рушиоце државног реда и поретка казни.

2) Берђ (Борђе) Дожа, је био страховити бунтовник у Панонији (данашњој Мађарској). У време крстоносног рата, око 1514. године, добије он као чувени јунак од крупних католичких мантијаша велику суму новаца, да шњима, купи добровољце, који би ишли уз крстоносну војну, да освајају »света мјеста —_ Јерусалим од Турака и Сарацена. Дожа сабере у Будиму око 60.000 добровољаца, но чим их изведе ниже Пеште заустави војску и рекне јој бесједу, да је далеко прече, да та армија ослободи себе и свој народ од унутарњих својих угњетача, од своје господе, спахија и других крвопија, нето-ли да врал ломи и гине за освајање некашвих „светих мјеста“; најсвјетлија, је ствар ослободити себе пи остале угњетене суграђане своје од притиска и невоље, дода им он. Даље он ту прогласи, да ће сва земља бити подјељена само радном народу и да ће се давати врло мало дације. — Народ на то одмах пристане, и армија се на три табора раздијели и ва три разне страше упути, те почне све спахије и госпоштину листом сатирати и нови поредак заводити, Није много требало, па би тњевни народ уништио све племиће — немеше мађарске. Али ердељски војвода дапоља дотрчи господи у помоћ с великом силом и на скоро угуши устанак, а Дожу угати и казни најгрознијим начином. — Ставио му је врелу гвоздену круну и посадио га на вреди гвоздени престол. И ма да му је месо пврчало од жарког гвожђа, ипак Дожа никаква знака од туге и бола показао није. Шроговорио је само тад, вад му је један садруг за љубав обећаног помиловања затризао меса у пола печеног. Дожа на то окрене се и рекне : _Мисам знао да и паса у моме друштву има“. На, то издајица покаје се и одступи постиђен.

Говорећл о овој мађарској буни, упутно је напоменути и остале сељачке не, које буктише у средњем вијеку, вијеку најжешћег тирјанства. По свима

те