Istorija jednog francuskog seljaka

48

за крађу у каси. По новинама су само то и писали; како цар иде у лов и како се и куд проводи. А царица и царев брат тек онда окренуше расипати као што они уму. Кум се већ беше примирио, те не викаше више, већ полако би прошаптао: „Какве су још то комедије, те наш цар има ваздан којекаквих конака. Летњи дворац, па зимњи дворац, па тичији дворац, и сам би их ђаво знао шта га ти они још којекаквих врагова имају 2 Што ће нам све те несрећег Ка' да све то из неба пада, а не треба плаћати А може ли народ већ да плаћа И кака је нама вајда од царских залудница и двораца 2“

„Та то је, човече, за просвету“ —- тек се осмене Шовељ. „Видиш, ми смо људи сељаци, седимо по нашим ћумезима у блату и диму, па откуд ми да знамо шта тамо учена господа раде.... Шлати ти њима само, па нек они то куцкају полако, а ти гледај те зарађуј опет друго, јер код господе се пара не може свртити дуго. А је добију, ома је проћердају, а ми опет ајде на ново даји им и плаћај. Тако за просвету треба, еј.... знаш лиг“ —

„Дајте, вала, ако има што боље да се чита“, вели кум и преврће новине, „а ове гозбе и весеља господска баш су ми већ отужна“. Шреврће, преврће, кад тамо оно то те то; све о некаким новим театорима и модама, о баловима и накитима, „Ала је баши тај Некер“, вели Шовељ, окупио: „нема пара, нема пара“, а оно гле шта га их је; шта ће се само вечерас потрошити на овим весељима што их описују у новинама“. Шовељ је дрктао од љутине, а ни ми нисмо били бољи.

После Некера цар постави за министера Колона. Горега момчета од тог министера није било у свету.