Istorija jednog francuskog seljaka

70

Доцне у вече втати се и Шовељ и донесе нам много новина. „Нешто су господа сад страшно лепо запевала“, рече кум, гледећи у новине. „Знали смо ми то још напред“, вели Шовељ, „виде они да ће народ да преовлада, па сад почели се улагивати пред народом, боје се да им он не отплати за све. Само сад треба се добро узети на ум, па да господа после и изврше оно што сад говоре. Треба сад народ све да узме у своје руке, па да га не варају више господа шареним лажама, као малу децу. Треба се сад чувати, да нам опет какав ђаво не узјаши на врат, те ћемо после кукати црнога Маринка.

У

Тако су ти се свршили ти избори, но ја, браћо, заборавих казати вам, шта су радила господа, да нас смету те да не изберемо ове људе, које смо ми хтели и који су за нас били добри. Ето, да вам то испричам баш сад.

Чим изађоше објаве, да треба бирати депутирце, одма позваше у суд нашега кмета и још неколико отменијих људи. Ту ти њих капетан почне наговарати да бирају Робена, а ја сам пре већ причао какав је то гад био тај Робен. То је био каишар и улизица господска, па с тога су они њега и хтели да изберу. Вели капетан нашем кмету и другим сељацима: „Ево, браћо, бирајте тога човека, што вам ја кажем, њега и они горе бегенишу, баш ће и самом господару бити мило, ако њега изберете, а већ кога господар милује, ви знате да му ружно није. Ето, покажите се сад да сте верни династији и нашем господару, немојте