Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

Неколико година доцније Ниш је, како нас извештава Контарини, бројио до 1500 кућа. У очи су упадале римске и средњевековне рушевине. У вароши је била јака колонија трговаца из Дубровника и осталих далматинских градова, а био је и приличан број занатлија из Шибеника. Трговци су по свој прилици становали у Куршумли-Хановима (простране зграде са кровом од олова). У тим хановима трговци су имали "своје магазине; на горњем спрату били су им станови, а у приземљу стаје за коње. Било је опет и КуршумлиХанова, који су били проста путничка свратишта. Сваки је путник имао право да у њима преноћи, али је морао да са собом понесе потребну храну. Ови су ханови били уосталом задужбине побожних Муслимана. Било их је опет и такових, које су Султани и Велики Везири били снабдели многим добрима, а у којима је сваки „странац: Хришћанин, јеврејин или Муслиман, био он богат или сиромах, имао право да проборави три дана. „За то време странац би бесплатно примао хлеба, меса и пиринча за себе; а сена и зоби за коње. _

Кућа је било на десној и левој обали Нишаве. Како нам Доршвам поручује, једну је и другу обалу Нишаве везао дрвени мост (1553.), дочим се је, како Бенаљија изјављује, 1682. год. с једне на другу страну реке прелазило преко ћуприје од камена. „Становници «су, каже Герлах, Срби, а њихов поп спада под Пећ.“ Они су имали само једну цркву и то дрвену, док су Турци поседовали пет лепих џамија од камена. Тешко си се могао намерити на кућу, у којој не би приметио по који римски камен са натписом или орнаментима. Плодно Нишко Поље било је запуштено, али су се зато јасно примећивали трагови негдашње културе. «Само по гдекојим местима садио се је пиринач. Хамса Бег је 1758. године населио два напуштена села око Ниша са заробљеницима из Раба. Нешто заразне бо„лести, нешто опет ратови децимираше и Турке и у испражњене делове градске почеше се-усељавати Срби из околних села. Али из нишких ханова нестајало је и све више дубровачких, млетачких и јерменских трговаца, а на њихово место дођоше други трговци: Срби,