Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

“=

са Србима. Ресавски Херој, видећи да је све изгубљено, сасу свој пиштољ у џебану, која се је у шанцу налазила, те он са многим Турцима и са оно Срба, што је било око њега, одлети у ваздух. Ово се је догодило, када се је мрак већ био спустио на земљу. Величанствен призор у својој грозоти! Ниш је са пламеног сјаја изгледао као усред дана! Грозота призора била је мерило величине херојске душе Стевана Синђелића!...

Што је узрок овоме поразу 2 је ли, заиста, Милоје Петровић, како се прича, за лубеницу пуну златних дуката издао свету ствар српстваг Не верујемо! Народ у сваком поразу нађе свога Вука Бранковића! Узрок погибији на Чегру ми смо могли лако погодити: неслога међу вођама, међусобна омраза, неспособност главног команданта и оно, што је из овога следило: незадовољство и нерасположење међу војницима. Јасно

је, да у оваковим приликама није могло бити једин-

ства акције, а према томе ни победе. Што у шанцу на Чегру што у другим шанчевима и при одступању српске војске према Делиграду, пало

је до четири хиљаде Срба, а Турака је погинуло преко

десет хиљада.

Пораз на Каменици задржао је победоносно напредовање српске војске у Босни и у Санџаку, те се Срби повукоше на своје старе границе.

После катастрофе на Чегру, да Србима више ни на крај памети дошло не би, да свој Ниш ослобађају;

Хуршид Паша Нишки обрече по 25 гроша за сваку

српску главу, која му се донесе. Ћурчијама Србима

"нареди, да те главе одеру. Коже је онда пунио памуком

и слао у Цариград, а од лобања озидао је Ћеле-Кулу, на цариградском друму поред жељезничке пруге, која води у Пирот а на 2', км. од Ниша.

Прича се такође, да је паша био заповедио, да се телеса поубијаних Срба стрпају у неки јарак и загрну земљом, а сутрадан се присетио и наредио, да се загрнута телеса опет одгрну, да их разнесу и поједу пси. А и ову нечовечну, грозну наредбу имали су извршити Срби!