Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

70

Митад Пашу је наследио Абдураман-Паша: Овај је мрзио српску школу и српски језик. Учитељу Таси: је често досађивао вршећи контролу над ђацима и књигама српским у школи, нарочито за време предавања. | После Абдураман-Паше дошао је у Ниш за Муавина Драган Цанков. „Долазак Др. Цанкова,“ примећује учитељ Таса, „проузроковао је мојој школи превелике незгоде, а мени велику главобољу.“ И, заиста, Цанков је мрзио српску школу и српски језик Он је чешће контролисао српску школу у намери да одврати децу од љубави према отаџбини Србији и српском језику. Али бадава му труд и настојање! Сви су се његови напори разбијали о патриотску свест учитеља. Тасе, који је сваки, па и најмањи покушај Цанков да. уведе бугаризам у српску школу и српску земљу, одважно осујетио.

Ето тако је било са просветом у Нишу уочи ње-. говог ослобођења.

Али се Нишлије нису имали борити само за одржавање своје српске народности, своје школе и језика, него су и у цркви имали неприлика. Колико ли борбе и прегнућа, да владике странци не потисну сасвим из цркве српско-славенски језик!

И поред свих ових тужних прилика, у којима су Нишлије са својом браћом у околини живили под Турцима, нашло се је у Нишу људи, који просвете заборавили нису, који су себи на пољу национално-просветног рада стекли трајних заслуга. И ови су просветни радници били своје врсти освојитељи и ослободитељи. свога родвога града. У том погледу трајни је себи споменик у Српству и у целом нашем народу подигао Атанасије Петровић, назван: учитељ Таса. Он се за оно време може с правом назвати просветитељем и учитељем Ниша. А под каквим је тешким приликама он вршио своју дужност! Његов је просветни рад био увек скопчан са опасношћу живота, и то само зато јер је тај рад био српски рад. Довољно је знати, да је он био учитељ: Коле Рашића, Тодора Миловановића, Тодора Алексића, Димитрија Ђорђевића Јоргачевића, Мите Хаџи Пешића, Мите званог Србина и још живећег просветно-националног раденика Мила Цветановића..

.